Dok su američki bombarderi B-2 leteli iznad Irana, analizatori i političari u Istočnoj Aziji se suočavaju sa pitanjem kakvu poruku ovo šalje Severnoj Koreji, koja već poseduje napredniji nuklearni arsenal od Irana. Stručnjaci upozoravaju da bi vojne akcije SAD mogle ojačati odlučnost Pjongjanga da ubrza svoj program naoružanja i produbi saradnju sa Rusijom, što bi moglo dodatno učvrstiti verovanje Kim Džong Una da je nuklearno oružje ključno sredstvo za očuvanje režima.
Uprkos višegodišnjim naporima da se Severna Koreja odvrati od nuklearnog programa, veruje se da Kimov režim već poseduje više od 40 nuklearnih bojevih glava i rakete koje mogu doći do Sjedinjenih Američkih Država. Ovo znači da bi svaki vojni udar na Korejskom poluostrvu mogao doneti značajne rizike. Profesor Lim Eul Čul sa južnokorejskog univerziteta Kjungnam naglašava da će nedavni američki vazdušni napad na iranske nuklearne objekte dodatno ojačati legitimitet Severne Koreje u očima svog lidera.
Severna Koreja doživljava američke vojne akcije kao preventivnu pretnju, što može dovesti do ubrzanja razvoja njihovih kapaciteta za nuklearne raketne napade. Analitičari upozoravaju da bi ovo ubrzanje moglo biti podržano ruskom pomoći, s obzirom na jačanje vojnog odnosa između Severne Koreje i Rusije nakon specijalne vojne operacije Moskve u Ukrajini.
Strateško partnerstvo između Severne Koreje i Rusije, formalizovano 2024. godine, postalo je ključna ekonomska i vojna podrška Pjongjangu usred sankcija. Lim ističe da se očekuje zajednički razvoj oružja, vojne vežbe, transfer tehnologije i povećana međusobna zavisnost.
Severna Koreja je već poslala više od 14.000 vojnika i municiju za pomoć Rusiji, dok je zauzvrat dobila oružje i tehnologiju, uključujući opremu za protivvazdušnu odbranu i rafinisanu naftu. Ove akcije omogućavaju Severnoj Koreji da finansira svoje vojne programe i razvija balističke rakete, uprkos više puta postavljenim rezolucijama Saveta bezbednosti UN.
U Kimovim očima, američke vojne akcije u Iranu prate zabrinjavajuću logiku: zemlje bez nuklearnog oružja lako su meta američkih intervencija. Severna Koreja, koja je testirala šest nuklearnih uređaja, smatra svoj arsenal neosporivim. Napadi na Iran potvrđuju da SAD nemaju opciju vojne akcije protiv Severne Koreje kao što su imali u slučaju Irana, što jača Kimovo uverenje o potrebi za nuklearnim arsenalom.
U poređenju sa Iranom, Severna Koreja ima daleko razvijeniji nuklearni program, sa raketama koje mogu da ugroze Sjedinjene Američke Države. Dok Iran nije razvio nuklearno oružje, Severna Koreja već ima sredstva za njegovo ispaljivanje, što predstavlja ozbiljnu pretnju za regionalnu i globalnu bezbednost.
Napad na Severnu Koreju mogao bi izazvati rizik od nuklearnog rata, a svaka vojna akcija SAD bi zahtevala konsultacije sa Južnom Korejom, što nosi političke i pravne implikacije. Razlika između Severne Koreje i Irana je značajna, posebno kada se govori o nuklearnim kapacitetima, a ruska podrška dodatno komplikuje situaciju.
Generalno, veruje se da će napad na Iran u stvari produbiti nepoverenje Severne Koreje prema SAD i delovati kao katalizator za promenu spoljne politike Pjongjanga, posebno u smislu jačanja vojne saradnje sa Rusijom. U ovom kontekstu, američke vojne akcije mogu imati suprotan efekat od onog koji su planirale, jačajući pozicije zemalja koje teže ka širenju svog naoružanja.
