Pripadnici leskovačke policije su u poslednje vreme zabeležili nekoliko incidenata nasilničkog ponašanja, a najnoviji slučaj se odnosi na Đ.M. (24) iz okoline Lebana. On je uhapšen zbog sumnje da je izvršio krivično delo nasilničkog ponašanja. Pored njega, podneta je krivična prijava protiv dvojice tinejdžera, L.M. (17) i L.M. (17), koji se takođe sumnjiče za isto krivično delo.
Prema informacijama iz policije, incident se dogodio 10. juna u okolini Lebana, kada su osumnjičeni fizički napali S.S. (17) iz Leskovca. Tokom napada, žrtvi su nanete lake telesne povrede. Ovaj događaj je dodatno naglasio problem nasilja među mladima, koji postaje sve češći u našem društvu.
Nakon hapšenja, Đ.M. je priveden nadležnom Osnovnom javnom tužilaštvu u Lebanu, gde će se dalje razmatrati slučaj. S obzirom na ozbiljnost krivičnog dela, očekuje se da će tužilaštvo preduzeti sve potrebne pravne korake kako bi se osigurala pravda za žrtvu i sprečilo dalje nasilje.
Ovaj incident nije izolovan, već se uklapa u širi obrazac nasilničkog ponašanja među mladima u Srbiji. Statistike pokazuju da su fizički napadi među vršnjacima u porastu, što postavlja pitanje o uzrocima ovog problema i kako ga sprečiti. Razlozi za nasilje mogu biti različiti, uključujući porodične probleme, pritisak vršnjaka, kao i uticaj medija i društvenih mreža.
Stručnjaci upozoravaju da je važno raditi na prevenciji nasilja kroz obrazovanje i podizanje svesti među mladima. Programi koji promovišu nenasilje, empatiju i komunikacione veštine mogu pomoći u smanjenju nasilničkog ponašanja. Takođe, uključivanje roditelja i zajednice u ove inicijative može dodatno doprineti stvaranju sigurnijeg okruženja za decu i tinejdžere.
Policija i pravosudni sistem takođe igraju ključnu ulogu u suzbijanju nasilja. Brza reakcija na prijave nasilja, kao što je hapšenje i procesuiranje počinilaca, može delovati kao odvraćajuća mera za druge koji razmišljaju o sličnim delima. Takođe, važno je da žrtve nasilja osećaju podršku i sigurnost prilikom prijavljivanja incidenata.
U ovom slučaju, policija je brzo reagovala, što je pohvalno i može se smatrati primerom dobre prakse. Međutim, važno je da cela zajednica bude uključena u rešavanje ovog problema i da se stvori kultura nenasilja.
Nasilje među mladima ne utiče samo na žrtve, već i na same počinioce, koji mogu završiti u pravnom sistemu i nositi teret ovog ponašanja kroz ceo život. Zbog toga je važno raditi na rehabilitaciji mladih počinilaca, kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih dela u budućnosti.
U zaključku, slučaj Đ.M. i dvojice tinejdžera iz Lebana predstavlja samo jedan od mnogih primera nasilničkog ponašanja koje se dešava u našim zajednicama. Potrebna je zajednička akcija svih — policije, pravosudnog sistema, obrazovnih institucija, roditelja i samih mladih — kako bi se stvorilo sigurnije društvo. Prevencija, edukacija i podrška žrtvama su ključni elementi u borbi protiv nasilja među mladima. Samo kroz zajednički rad možemo ostvariti promene i smanjiti broj incidenata nasilja u budućnosti.
