U jednom tragičnom incidentu, muškarac je pod uticajem besa i ljubomore napao svoju suprugu, što je rezultiralo ozbiljnim povredama. Tokom napada, on je prvo verbalno vređao svoju ženu, a zatim je prešao na fizičko nasilje. U nasilnom napadu, zadao joj je više udaraca rukama po glavi i telu, čupao je za kosu, oborio je na pod i vukao po stanu. Ova scena nasilja nije trajala dugo, jer je žena uspela da se oslobodi i pozove svoje roditelje, kao i policiju, kako bi zatražila pomoć.
Povređena žena je potom prevezena u KBC Zemun, gde su joj lekari pružili neophodnu pomoć. Tokom medicinske procene, konstatovane su joj brojne povrede i hematomi po glavi i telu. Lekari su te povrede okvalifikovali kao lake telesne povrede, ali su one ipak predstavljale ozbiljan znak nasilja koje je pretrpela.
Osumnjičeni za ovaj napad je uhapšen, a policija je nakon incidenta odredila njegovo zadržavanje do 48 sati. Nakon tog perioda, on će biti priveden Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Zemunu, koje je preuzelo vođenje istrage. Ovaj slučaj je još jedan u nizu incidenata porodičnog nasilja, koji ukazuje na ozbiljan problem u društvu i potrebu za većom zaštitom žrtava.
Nasilje u porodici je ozbiljan društveni problem koji zahteva hitnu reakciju i adekvatne mere zaštite. U Srbiji, zakon o zaštiti od nasilja u porodici je na snazi, ali se često postavlja pitanje koliko su te mere efikasne u praksi. Mnoge žrtve se suočavaju sa strahom, sramom i društvenim pritiscima, što ih često sprečava da potraže pomoć. U ovom konkretnom slučaju, žena je imala hrabrosti da potraži pomoć, ali to nije uvek slučaj.
Statistike pokazuju da je nasilje u porodici u porastu, a posebno u poslednjih nekoliko godina. Mnoge žene ne prijavljuju nasilje iz straha od osvete ili zbog sramote. Organizacije koje se bave zaštitom žena i žrtava nasilja pozivaju na veću svest o ovom problemu i na jaču podršku institucija.
Pored pravnih okvira, važno je i edukovati društvo o tome kako prepoznati i reagovati na nasilje u porodici. To uključuje nadležnost policije, socijalnih službi i sistema pravde da reaguju brzo i efikasno. Takođe, potrebna je i edukacija o emocionalnoj inteligenciji i veštinama komunikacije kako bi se smanjila mogućnost eskalacije konflikata u porodici.
Žrtve nasilja često se suočavaju sa dugoročnim posledicama, kako fizičkim, tako i psihološkim. Posttraumatski stresni poremećaj, depresija i anksioznost su samo neki od problema s kojima se žene koje su preživele nasilje suočavaju. Zbog toga je važno da se pruži sveobuhvatna podrška žrtvama, uključujući psihološku pomoć i rehabilitaciju.
U ovom slučaju, važno je da pravosudni sistem adekvatno reaguje i da osumnjičeni dobije odgovarajuću kaznu za svoje postupke. Takođe, važno je da se žrtvi pruži zaštita i podrška kako bi mogla da se oporavi od traume koju je pretrpela.
S obzirom na ozbiljnost situacije, društvo mora da se ujedini u borbi protiv nasilja u porodici. To podrazumeva kako promenu zakonskog okvira, tako i promenu svesti i ponašanja ljudi. Svaka žrtva nasilja zaslužuje da bude saslušana i da dobije podršku koju joj je potrebna. Samo tako možemo stvoriti sigurnije i pravednije društvo za sve.
