Na Univerzitetu u Samari razvijen je inovativni program za upravljanje malim svemirskim letelicama, koji predstavlja značajan napredak u kontroli njihovog kretanja, posebno u situacijama kada dođe do vanrednih okolnosti. Ovaj algoritam omogućava satelitima da funkcionišu duže i pouzdanije, čak i kada neki od njihovih sistema počnu da otkazuju. Andrej Kramlih, vanredni profesor na Odeljenju za svemirska istraživanja na Samarskom univerzitetu „S. P. Koroljov“, ističe da se male svemirske letelice često koriste za proučavanje Zemljine orbite, što zahteva preciznu kontrolu njihovog rotacionog kretanja.
Jedan od velikih izazova sa kojim se suočavaju male svemirske letelice je to što iz tehničkih razloga ne mogu da imaju rezervne delove. U slučaju oštećenja ili nepredviđenih situacija, sistem upravljanja može delimično ili potpuno otkazati, što može ugroziti celu misiju. Kramlih je uporedio ovu situaciju sa vožnjom automobila sa probušenim gumama, gde vozač mora da prilagodi svoje ponašanje i manevre kako bi uspeo da stigne do odredišta, čak i bez rezervne gume.
Zamislite situaciju u kojoj vozite automobil sa dve ili tri probušene gume. U tom slučaju, vozač mora da smanji brzinu i prilagodi način upravljanja, što može značiti da se mora više oslanjati na volan. Ovo je analogno onome što se dešava sa svemirskim letelicama kada se suoče sa kvarovima. Kramlih naglašava da je u takvim situacijama ključno imati unapred programiran algoritam upravljanja koji može reagovati na promene i prilagoditi se novim okolnostima, slično autopilotu u vozilu.
Uobičajena praksa za produženje veka trajanja svemirskih letelica je korišćenje rezervnih sistema, koji su poput „rezervnih guma“ i smanjuju nosivost letelice. Ovo je dodatni izazov jer male svemirske letelice često imaju stroga dimenzionalna ograničenja. Ovo otežava integraciju složenijih sistema koji bi mogli da upravljaju letelicama u vanrednim situacijama, jer takvi sistemi zahtevaju konfiguraciju više parametara.
Kramlih smatra da bi budućnost mogla doneti razvoj softverskih rešenja koja bi omogućila održavanje kontrole nad malim svemirskim letelicama tokom raznih vrsta sistemskih kvarova. Njegov istraživački rad u ovoj oblasti podržan je od strane Ruskog naučnog fonda, što ukazuje na značaj i potencijal ovog istraživanja.
Ovaj novi algoritam ne samo da poboljšava mogućnosti upravljanja malim svemirskim letelicama, već i otvara vrata za nove misije i istraživanja u svemiru. Sa stalnim razvojem tehnologije i povećanjem broja svemirskih letelica koje su u funkciji, potreba za efikasnim i pouzdanim sistemima upravljanja postaje sve važnija. U budućnosti, očekuje se da će ovakvi inovativni pristupi doprineti sigurnijem i uspešnijem istraživanju svemira.
Sve u svemu, rad na razvoju ovog algoritma je značajan korak napred u oblasti svemirskih istraživanja i predstavlja primer kako nauka i tehnologija mogu raditi zajedno na rešavanju kompleksnih problema koji se javljaju u ekstremnim uslovima. Ovaj pristup ne samo da će unaprediti rad malih svemirskih letelica, već će imati i dalekosežne posledice za buduće misije i istraživanja u svemiru. U vreme kada je istraživanje svemira sve prisutnije, ovakve inovacije su ključne za održavanje napredka u ovoj uzbudljivoj oblasti.
