Naucnici su postigli znacajan napredak u projektu mapiranja razvoja ljudskog mozga, koji ima za cilj da prikaže kako se različite vrste moždanih ćelija formiraju i sazrevaju od najranijih embrionalnih faza do odraslog doba. Ova istraživanja su ključna za razumevanje složenih neuroloških poremećaja, kao što su autizam i šizofrenija, a rezultati su objavljeni u prestižnom časopisu „Nature“.
Istraživački tim je objavio prvi nacrt atlasa razvoja ljudskog i životinjskog mozga, koji detaljno prikazuje proces rađanja, razlikovanja i sazrevanja moždanih ćelija. „Naš mozak sadrži hiljade tipova ćelija koje zajedno omogućavaju emocije, ponašanje i kogniciju“, izjavila je neurolog Hongkui Zeng iz Instituta Allen u Sijetlu, koja je vodeća autorka istraživanja. Do sada je u mozgu miša identifikovano više od 5.000 tipova ćelija, a istraživači veruju da ljudski mozak sadrži najmanje isto toliko.
Atlasi koji su kreirani tokom ovog projekta ne samo da prikazuju različite tipove ćelija, već i genske promene koje se dešavaju tokom razvoja. Ovo znanje može pomoći u razumevanju kako se poremećaji razvijaju i koje promene u strukturi mozga mogu biti povezane sa tim stanjima.
Naučnici su takođe otkrili do sada nepoznate tipove ćelija u delovima mozga kao što su neokorteks, koji je odgovoran za više kognitivne funkcije, i hipotalamus, koji reguliše telesnu temperaturu, krvni pritisak, raspoloženje, san, seksualni nagon i apetit. Ova saznanja su od izuzetnog značaja, jer mogu otvoriti nove pravce u istraživanju neuroloških poremećaja.
Jedno od istraživanja je otkrilo da određena grupa ćelija u tumorima mozga kod ljudi liči na embrionalne progenitorske ćelije. Ove ćelije imaju sposobnost da se razviju u različite specifične tipove ćelija u određenom delu mozga. Ova otkrića sugerišu mogućnost da tumori mogu „preuzeti“ razvojne procese kako bi podstakli malignitet.
Zeng ukazuje na to da razumevanje normalnog razvoja mozga može pomoći u identifikaciji promena koje se dešavaju kod bolesti i kada te promene nastaju. Ovo je posebno važno za razvoj novih terapija i pristupa lečenju neuroloških poremećaja.
Studije su pokazale kako se nauka o mozgu brzo razvija, a nova saznanja mogu doneti revolucionarne promene u načinu na koji pristupamo lečenju i razumevanju mentalnih bolesti. Kako se istraživanja nastavljaju, očekuje se da će dodatna otkrića produbiti naše razumevanje ljudske neurobiologije i otvoriti nova vrata ka efikasnijim terapijama i strategijama u borbi protiv neuroloških poremećaja.
