Narodna banka Rumunije je na današnjem sastanku odlučila da osmi put zaredom zadrži referentnu kamatnu stopu na 6,5 odsto. Ova odluka dolazi u svetlu očekivanja da će inflacija u zemlji dodatno rasti u trećem kvartalu 2023. godine. Analitičari predviđaju da će inflacija biti pogođena ukidanjem ograničenja cena električne energije, kao i povećanjem poreza na dodatu vrednost (PDV) i akciza, koji stupa na snagu od 1. avgusta.
U svetlu ovih ekonomskih izazova, vlada Rumunije je najavila nove mere kako bi smanjila budžetski deficit, koji je prošle godine iznosio 9,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Cilj je da se deficit smanji na manje od šest odsto do kraja 2024. godine. Među predloženim merama su rezovi u javnoj potrošnji, što je deo šire strategije fiskalne konsolidacije.
Ekonomska politika vlade ima za cilj umirivanje investitora, kako bi se izbeglo sniženje kreditnog rejtinga Rumunije na veoma nizak nivo. Takvo sniženje moglo bi ozbiljno ugroziti isplaćivanje sredstava iz fondova Evropske unije, što bi dodatno otežalo ekonomske prilike u zemlji.
Godišnja inflacija u Rumuniji je u junu iznosila 5,7 odsto, ali analitičari upozoravaju da bi mogla porasti čak na devet odsto u avgustu ili septembru. Ove prognoze dolaze u svetlu sve većih troškova života, što dodatno opterećuje domaćinstva i privredu.
Agencija S&P Global je krajem jula potvrdila investicioni rejting Rumunije na nivou „BBB-„, ali je dodala negativne izglede. Očekuje se da će agencije Fitch i Moody’s dati svoje procene do septembra, što će dodatno uticati na percepciju investitora prema rumunskoj ekonomiji.
U ovom kontekstu, ekonomski analitičari ističu da je važno da vlada preduzme brze i efikasne mere kako bi stabilizovala situaciju. Mnoge zemlje u regionu suočavaju se sa sličnim izazovima, ali se Rumunija posebno ističe zbog visokog budžetskog deficita i potencijalnih problema sa inflacijom.
Pored toga, povećanje cena energenata i drugih osnovnih dobara može dodatno pogoršati ekonomske prilike, što dovodi do sve većih pritisaka na domaćinstva. U tom smislu, vlada razmatra različite načine za zaštitu najugroženijih kategorija stanovništva, uključujući subvencije i druge oblike pomoći.
Uprkos ovim izazovima, neki analitičari smatraju da postoji prostor za optimizam. Ukoliko vlada uspešno sprovede planirane mere fiskalne konsolidacije i stabilizuje inflaciju, to bi moglo stvoriti povoljnije uslove za privredni rast u budućnosti. Očekuje se da će ključna odluka o kamatnim stopama i dalje biti predmet rasprava među ekonomistima i donosiocima odluka, s obzirom na to da će se situacija na tržištu verovatno nastaviti razvijati.
U zaključku, Rumunija se suočava s izazovima koji zahtevaju brze i efikasne reakcije. Održavanje stabilnosti kamatnih stopa može biti ključno za privlačenje stranih investicija i očuvanje poverenja domaćih i stranih investitora. Ekonomska politika koja se fokusira na smanjenje budžetskog deficita i kontrolu inflacije može pomoći Rumuniji da prevaziđe trenutne izazove i stvori temelje za održiv rast u budućnosti.
