Beograd je danas bio domaćin značajnog događaja koji je okupio ljubitelje poezije i humanosti. Naime, akademik Matija Bećković uručio je prihod prikupljen tokom dobrotvorne pesničke večeri „Veče s Matijom“, koja je održana krajem prošle godine. Ovaj prihod je namenjen narodnim kuhinjama na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija (AP KiM), a organizacija koja vodi ovu humanitarnu akciju je „Majka devet Jugovića“.
Akademik Bećković je istakao da narodnim kuhinjama na AP KiM pomaže više od 2.500 ljudi, među kojima su i pripadnici albanske zajednice. Ovo je značajan podatak koji ukazuje na to da humanost ne poznaje granice i da je pomoć potrebna svima, bez obzira na etničku pripadnost. Bećković je naglasio važnost pružanja podrške onima koji se nalaze u teškim životnim okolnostima, ističući da je „važno, ako ne možemo da im damo slobodu, da makar učinimo da ne budu gladni“. Ove reči odražavaju duboku empatiju i razumevanje situacije u kojoj se nalaze mnogi ljudi na Kosovu i Metohiji.
Događaj se odvijao u Zvezdara teatru, gde su se okupili mnogi ljubitelji poezije i humanitarnog rada. Bećković je kroz svoje pesme i reči inspirisao prisutne, podsećajući ih na važnost solidarnosti i zajedništva. Njegova pesnička večer nije bila samo umetnički događaj, već i prilika za prikupljanje sredstava koja će pomoći najugroženijima.
Organizacija „Majka devet Jugovića“ već dugi niz godina pruža pomoć onima kojima je najpotrebnija, posebno u oblasti hrane i osnovnih životnih potrepština. Njihov rad je od suštinskog značaja za mnoge porodice koje se suočavaju sa teškim uslovima života, posebno u vreme ekonomske krize i političkih tenzija. Narodne kuhinje nisu samo mesta gde se deli hrana; one su simbol nade i podrške zajednici koja se bori sa izazovima.
Na Kosovu i Metohiji, gde su socijalne i ekonomske prilike često teške, ovakvi humanitarni napori su od suštinskog značaja. Ljudi se suočavaju sa siromaštvom, nezaposlenošću i drugim problemima, a pomoć koju pružaju narodne kuhinje može značiti razliku između gladi i osnovne prehrambene sigurnosti. Bećkovićev doprinos ovom poslu je neprocenjiv, jer ne samo da donira sredstva, već i podiže svest o važnosti ovakvih humanitarnih akcija.
Pored ekonomskih problema, politička situacija na Kosovu i Metohiji takođe je veoma kompleksna. Bećković je svojim rečima podsetio na to da ljudska prava i dostojanstvo treba da budu prioritet, te da je važno raditi na izgradnji međusobnog poverenja i razumevanja među različitim zajednicama. Njegova izjava o tome da „ako ne možemo da im damo slobodu, da makar učinimo da ne budu gladni“ nosi snažnu poruku o potrebi za solidarnost i ljudskošću, čak i u najtežim vremenima.
Ovaj događaj je takođe podstakao mnoge prisutne da razmisle o svojoj ulozi u zajednici i o tome kako mogu doprineti boljitku drugih. Humanitarne akcije poput ove ne samo da pomažu onima kojima je pomoć potrebna, već i inspirišu druge da se uključe i daju svoj doprinos.
Na kraju, važno je napomenuti da je humanost univerzalna i da se ne sme zaboraviti ni na koga. Bećkovićev trud i posvećenost ovom cilju su primer kako umetnost može biti korišćena kao sredstvo za promenu i poboljšanje života drugih. U svetu koji često deluje podeljeno, ovakvi trenuci podsećaju nas na to da smo svi deo jedne zajednice i da je naša odgovornost da brinemo jedni o drugima.
