Kandidat Konzervativne Nacionalne partije, koga je podržao američki predsednik Donald Tramp, Nasri Asfura, pobedio je na predsedničkim izborima u Hondurasu, prema saopštenju Centralne izborne komisije (CNE) te zemlje. Asfura je osvojio 40,3 odsto glasova, dok je njegov rival iz Centrističke Liberalne partije, Salvador Nasrala, dobio 39,5 odsto. Treće mesto zauzela je kandidatkinja vladajuće partije LIBRE, Riksi Monkada, koja je ostvarila znatno manji broj glasova.
Izbori su bili obeleženi izuzetno tesnim rezultatima i haosom u sistemu obrade glasova, zbog čega je oko 15 odsto listića, što čini stotine hiljada glasova, moralo da se prebroji ručno kako bi se utvrdio pobednik. Ova situacija je dodatno zakomplikovana činjenicom da su rezultati odobrena samo od strane dva člana izborne komisije i jednog zamenika, dok je treći član, Marlon Očoa, bio odsutan u trenutku objavljivanja pobednika.
Nakon potvrde rezultata, Asfura se obratio javnosti preko društvenih mreža, rekavši: „Honduras: spreman sam da upravljam. Neću vas izneveriti.“ Ipak, njegov pobednički status nije prošao bez kontroverzi. Predsednik honduraškog Kongresa iz vladajuće partije LIBRE, Luis Redondo, odbacio je odluku CNE, nazivajući je „izbornim udarom“ i tvrdio da je ova odluka „potpuno van zakona“ i da nema pravnu vrednost.
Tramp je javno podržao Asfuru, nazvavši ga „jedinim pravim prijateljem slobode u Hondurasu“ i pozivajući građane da glasaju za njega. Pre izbora, Tramp je zapretio da će obustaviti američku finansijsku pomoć Hondurasu ukoliko Asfura ne pobedi. Takođe, Tramp je pomilovao bivšeg predsednika Huana Orlanda Ernandeza, koji je služio kaznu od 45 godina u SAD zbog droge i oružja, a koji je takođe bio iz Nacionalne partije.
Tokom sporog prebrojavanja glasova, Tramp je ponovo tvrdio da je bilo izborne prevare, bez ikakvih dokaza, upozoravajući da će „biti pakao“ ako se preliminarni rezultati promene. Ove tvrdnje su dodatno podigle tenzije i stvorile sumnju u regularnost izbora.
Izbori u Hondurasu su često obeleženi političkom nestabilnošću i kontroverzama. U prethodnim godinama, zemlja je bila pogođena brojnim skandalima i političkim krizama, što je dodatno povećalo napetosti među različitim strankama i kandidatima. Asfura, kao bivši gradonačelnik Tegusigalpe, donosi sa sobom iskustvo ali i teret političke prošlosti, što može uticati na njegovu sposobnost da upravlja zemljom i zadovolji očekivanja birača.
Honduras se suočava sa brojnim izazovima, uključujući siromaštvo, korupciju i nepravdu, što predstavlja dodatnu prepreku za novi predsednički mandat. Kako bi se izbori održali u skladu sa demokratskim standardima, važno je da nova administracija deluje transparentno i odgovorno prema građanima. Potrebno je izgraditi poverenje među ljudima i obezbediti da glasovi svih građana budu pravilno prebrojani i uvaženi.
U svetlu ovih izbora, pažnja javnosti će biti usmerena na to kako će Asfura izvršiti svoju vlast i da li će uspeti da ispuni svoja obećanja. Njegova povezanost sa Trampom i američkom politikom može imati značajan uticaj na buduće odnose između Hondurasu i Sjedinjenih Američkih Država. Kako se situacija bude razvijala, biće zanimljivo pratiti reakcije opozicije i međunarodne zajednice na njegovu vladu i politiku koju će voditi.
