Beograd – Rast štednje stanovništva u Srbiji nastavlja se i u drugoj polovini 2025. godine. Prema najnovijem izveštaju Narodne banke Srbije (NBS), dinarska štednja je povećana za 10,4 milijarde dinara, što predstavlja rast od 5,3 odsto. Na kraju decembra, ukupan iznos dinarske štednje dostigao je 206,2 milijarde dinara. U istom periodu zabeležen je i rast devizne štednje, koja je porasla za 459,5 miliona evra ili 2,9 odsto, čime je na kraju godine dostigla nivo od 16,2 milijarde evra.
Kada se posmatra celokupna godina, dinarska štednja porasla je za 15,0 milijardi dinara, odnosno 7,8 odsto, dok je devizna štednja povećana za 772,5 miliona evra ili 5,0 odsto. Ovi podaci ukazuju na to da se građani Srbije sve više odlučuju za štednju, što može biti rezultat različitih ekonomskih faktora, uključujući inflaciju, kamatne stope i opšte ekonomske prilike.
Jedan od ključnih pokazatelja rasta štednje je učešće dinarske štednje u ukupnoj štednji domaćih banaka, koje iznosi blizu 10 procenata. Ovo predstavlja značajno poboljšanje u odnosu na kraj 2012. godine, kada je to učešće bilo ispod dva procenta. Ovakva promena ukazuje na sve veće poverenje građana u stabilnost domaće valute i ekonomsku politiku centralne banke.
U poslednjih nekoliko godina, NBS je sprovodila različite mere kako bi podstakla štednju i stabilnost dinara. Smanjenje kamatnih stopa na kredite i štedne proizvode, kao i promocija dinarskih depozita, doprineli su povećanju dinarske štednje. Građani su sve više svesni prednosti štednje u domaćoj valuti, što se ogleda u ovim statističkim podacima.
Ekonomisti ističu da je rast štednje veoma pozitivan znak za ekonomiju Srbije. Visok nivo štednje može doprineti stabilnosti finansijskog sistema i omogućiti bankama da lakše plasiraju sredstva u privredu. Takođe, veća štednja može pomoći u smanjenju zavisnosti od stranih kredita i investiranja, što je ključno za dugoročni ekonomski rast.
Međutim, stručnjaci takođe upozoravaju da je važno da se štednja ne koristi samo kao sredstvo za zaštitu od inflacije ili ekonomskih kriza, već i kao alat za finansiranje budućih investicija. Povećanje štednje treba da ide ruku pod ruku sa razvojem investicionih proizvoda koji će omogućiti građanima da bolje upravljaju svojim finansijama i ostvare veće prinose na uložena sredstva.
U tom smislu, NBS je pozvala banke da unaprede svoje štedne programe i ponude povoljnije uslove za štednju u dinarima. To bi moglo dodatno stimulisati građane da se odluče za štednju u domaćoj valuti i da doprinosi jačanju ekonomije.
U zaključku, podaci o rastu štednje stanovništva u Srbiji su ohrabrujući i ukazuju na povećano poverenje građana u ekonomiju i domaću valutu. Ovaj trend može doprineti stabilnosti finansijskog sistema i poslužiti kao osnova za budući ekonomski rast. Takođe, važno je nastaviti sa radom na promociji štednje i podsticanju investicija kako bi se osigurala dugoročna ekonomska stabilnost i prosperitet.
