Osmero najbližih rođaka jedanaest osoba koje su nastradale u požaru u staračkom domu „Ivanović“ u Velikom Borku kod Barajeva svedočili su danas u Višem sudu u Beogradu na suđenju vlasnicima ove ustanove, Gorici i Aleksandru Ivanoviću, kao i njihovom sinu Milošu. Oni su optuženi za teško delo protiv opšte sigurnosti, koje se dogodilo u noći 20. januara 2025. godine, kada je u domu izbio požar izazvan upaljačem ili cigaretom jednog od korisnika.
Odbrana porodice Ivanović tvrdi da Miloš nije imao nikakav uticaj na rad doma, te da je sa majkom bio suvlasnik samo na papiru. Prema njihovim rečima, Miloš je dolazio u dom samo da se bavi fizičkim poslovima, poput sečenja drva ili košenja trave, a u trenutku požara bio je prisutan i pomagao je u evakuaciji ljudi iz zgrade.
Tokom suđenja, svi svedoci su ostali pri svojim izjavama datim tokom istrage. Na sudu su odgovarali na pitanja o tome kako su dogovarali smeštaj svojih bližnjih u domu, kome su plaćali i da li su uočili pušače među korisnicima. Svi su potvrdili da su se dogovarali sa zaposlenim negovateljicama, Gorici ili Aleksandru, o smeštaju, a plaćali su u gotovini radnicima doma, kao i vlasnicima.
Jedan od svedoka, Slavica Savatić, ispričala je da je uveče pre požara razgovarala sa Milošem, a zatim i sa svojom majkom koju je želela da povede na proslavu Svetog Jovana. Njena majka joj je rekla da ne želi da se vrati u dom, što je dodatno otežalo situaciju. Slavica je naglasila da njena majka nije bila daleko od mesta gde je izbio požar i da je mogla preživeti da je reakcija bila brža. Nažalost, njena majka je poginula u požaru, a Slavica je istakla da je u dom poslala svoju majku da bi bila sigurnija nego kod kuće.
Dragana Gajić, čiji je otac navodno izazvao požar, izjavila je da on nije smeo da puši bez nadzora zbog Parkinsonove bolesti. Dragana je navela da su joj vlasnici doma rekli da pušenje nije problem, da imaju prostoriju za to i da su korisnici često pušili po jednu ili dve cigarete posle jela. Nakon požara, Miloš je obavestio Draganu da je njen otac preminuo, što je dodatno pogoršalo situaciju i emocionalnu patnju porodica žrtava.
Svi svedoci su se složili da su im vlasnici doma i osoblje bili dostupni prilikom dogovaranja smeštaja, ali su takođe izrazili sumnju u to koliko je briga o korisnicima bila adekvatna. Činjenica da su neki od korisnika pušili bez nadzora stvara dodatna pitanja o bezbednosti u domu, što bi moglo biti ključno za ishod suđenja.
Ova tragedija je otvorila široku diskusiju o bezbednosti staračkih domova u Srbiji, kao i o odgovornosti vlasnika i osoblja za zaštitu korisnika. Mnogi se pitaju kako su dozvolili da se takva situacija dogodi i šta će se preduzeti da se spreče slični incidenti u budućnosti. U društvu je prisutna zabrinutost da li su starački domovi adekvatno opremljeni i obezbeđeni za zaštitu svojih korisnika.
Suđenje će se nastaviti, a porodice žrtava se nadaju pravdi i odgovornosti onih koji su na neki način doprineli ovoj tragediji. Njihove priče osvetljavaju ne samo lične gubitke, već i širu problematiku koja se tiče staračkih domova i brige o starijim osobama u društvu.
