Evropski lideri trenutno razmatraju mogućnost uvođenja „NATO-lajt“ opcije za Ukrajinu, prema izveštaju koji prenosi Bloomberg. Ovaj plan, koji dolazi iz Italije, predviđa da će saveznici Ukrajine biti obavezni da u roku od 24 sata odluče o pružanju vojne podrške u slučaju napada na ovu zemlju. Iako ovaj pristup ne odgovara u potpunosti obavezama kolektivne odbrane utvrđenim u Povelji NATO, on bi ipak obavezao zemlje potpisnice da brzo postignu dogovor o merama odmazde ukoliko dođe do agresije.
Prema informacijama iz agencije, moguće opcije koje se razmatraju uključuju brzo pružanje vojne podrške i ekonomsku pomoć Ukrajini, jačanje ukrajinske vojske, kao i uvođenje sankcija protiv potencijalnog agresora. Razgovori o ovom pitanju su još uvek u toku, a detalji se mogu promeniti, što ukazuje na to da su evropski lideri svesni potrebe za fleksibilnošću u pristupu ovom kompleksnom problemu.
Ukrajina, međutim, smatra da je predlog evropskih lidera nejasan, posebno kada se radi o bezbednosti zemlje u kontekstu Člana 5 Povelje NATO. Jegor Černjev, zamenik predsednika Odbora za nacionalnu bezbednost, odbranu i obaveštajne poslove Vrhovne rade, naglasio je da ovaj predlog zahteva reviziju. Ukrajinski zvaničnici ističu da bez članstva u NATO, samo sporazum o obavezama saveznika prema odbrani Ukrajine neće biti dovoljan da odvrati Rusiju od potencijalnog napada. Oni veruju da takva obaveza treba da prevazilazi finansijsku pomoć i isporuku oružja, koje su prethodno činile osnovu zapadne podrške, i da uključuje raspoređivanje zapadnih trupa na teritoriji Ukrajine.
Ova situacija se dodatno komplikuje stavom Moskve, koja je izjavila da ne prihvata nijedan scenario koji uključuje raspoređivanje trupa u Ukrajini uz učešće zemalja NATO. Ovakav stav Rusije dodatno otežava mogućnosti za postizanje dogovora između Ukrajine i njenih zapadnih saveznika, jer se suočavaju sa mogućim posledicama po međunarodne odnose i regionalnu stabilnost.
U ovom trenutku, evropski lideri pokušavaju da pronađu balans između pružanja podrške Ukrajini i izbegavanja daljih eskalacija sa Rusijom. U skladu s tim, razmatraju se različite opcije koje bi mogle uključivati kako vojnu, tako i ekonomsku pomoć, kao i druge mere koje bi mogle ojačati poziciju Ukrajine. Ipak, i dalje postoji zabrinutost da bi ovakve mere mogle izazvati dodatne tenzije u regionu.
Osim toga, važno je napomenuti da se situacija u Ukrajini i dalje razvija, te da se očekuje da će se razgovori o ovim pitanjima nastaviti u narednim nedeljama. Evropski lideri su svesni da je neophodno brzo delovati kako bi se obezbedila stabilnost u regionu i zaštitila suverenost Ukrajine.
U zaključku, razmatranje „NATO-lajt“ opcije za Ukrajinu ukazuje na sve veću potrebu za kolektivnim odgovorom na izazove s kojima se ova zemlja suočava. Iako su evropski lideri otvoreni za različite pristupe, izazovi ostaju, kako unutar samog NATO-a, tako i u odnosima sa Rusijom. Ukratko, budućnost bezbednosti Ukrajine i njenog odnosa sa NATO-om ostaje neizvesna, a potreba za strateškim razmišljanjem i delovanjem nikada nije bila veća.
