Do sada najobuhvatnija studija organizma jedne žene izuzetno dugog života otkrila je da čak i u veoma poodmaklim godinama, nije nužno da će mozak ispoljavati probleme ili razviti klasične bolesti karakteristične za starost. Lekari u Španiji sproveli su niz testiranja na Mariji Branjas Moreri, koja je bila najstarija žena na svetu pre smrti u 117. godini prošle godine. Tokom ispitivanja, otkrili su da, dok je njeno telo pokazivalo jasne znake ekstremne starosti, niz bioloških faktora štitio ju je od bolesti koje obično muče ljude u poslednjim godinama života.
Profesor Manuel Estegver iz Instituta za istraživanje leukemije Josep Carreras u Barseloni istakao je da je Morera bila izuzetak od pravila da kako starimo, više oboljevamo, i želeli su da razumeju zašto. Tokom godina pre smrti, Morera je zamolila lekare da je prouče kako bi shvatili taj fenomen. Rođena u San Francisku 1907. godine, Morera se preselila u Kataloniju 1915. i preživela dva svetska rata, španski građanski rat i pandemiju kovida, pa se čak i oporavila od virusa u 113. godini života.
Estegver i njegov tim koristili su uzorke krvi, pljuvačke, urina i stolice prikupljene godinu dana pre Morerine smrti kako bi napravili detaljan prikaz stanja njenog organizma. Istraživanje se fokusiralo na njen genetski profil, stepen aktivacije različitih gena, varijacije i nivoe proteina u krvi, kao i raznolikost mikroba u crevima.
Među otkrićima, naučnici su primetili da su zaštitni završeci, poznati kao telomere, na krajevima Morerinih hromozoma bili izuzetno kratki, što ukazuje na starenje ćelija. Iako je njen imuni sistem pokazivao znake starenja, Morera je bila dobrog zdravlja. Estegver je napomenuo da su njene kratke telomere mogle da je štite od raka, jer su ograničavale broj ćelija koje su se delile.
Dodatno, analiza DNK otkrila je genetske varijacije koje su štitile njeno srce i moždane ćelije od bolesti i demencije. Imala je niske nivoe upala u telu, što je smanjivalo rizik od raka i dijabetesa. „Sve ovo je ključno, jer je povezano sa bolestima tipičnim za starije osobe koje ih na kraju i ubijaju“, rekao je Estegver. Tim je, takođe, procenio Morerinu biološku starost, uočivši da je bila barem 10 do 15 godina mlađa organski nego što su to njene stvarne godine.
Morerin crevni mikrobiom takođe je bio veoma „mlad“ za njene godine. Ipak, njena dugovečnost nije bila isključivo posledica genetskih faktora. Morera nije bila gojazna, pila je mnogo jogurta, nije pušila i nije konzumirala alkohol. Imala je dobar socijalni život sa prijateljima i porodicom. „Sve ovo je sigurno pomoglo“, naglašava Estegver, čime se ukazuje na važnost kako genetskih, tako i životnih faktora u postizanju izuzetne dugovečnosti.
