U novoj studiji, tim geologa i biologa sa Univerziteta u Koloradu uspeo je da „oživi“ drevne mikroorganizme koji su proveli u ledu do 40.000 godina. Ova istraživanja su otkrila načine na koje permafrost, sloj smrznute zemlje koji pokriva gotovo četvrtinu severne hemisfere, funkcioniše. U ovom zaleđenom „grobnici“ vekovima su ostajali zarobljeni ostaci biljaka, životinja i bezbroj mikroorganizama, a naučnici su ih uspeli „probuditi“.
Ispostavilo se da se mikrobi ne aktiviraju odmah nakon odmrzavanja uzoraka permafrosta; potrebno je nekoliko meseci da počnu da formiraju kolonije. Tristan Karo, glavni autor studije, ističe da ovi mikroorganizmi nisu mrtvi i da imaju sposobnost da razgrađuju organsku materiju, oslobađajući ugljen-dioksid u atmosferu. Rezultati istraživanja objavljeni su u septembru u časopisu JGR Biogeosciences.
Studija ima dalekosežne posledice, ne samo za Arktik, već i za celu planetu. Koautor istraživanja, Sebastijan Kopf, napominje da se permafrost ubrzano topi zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem. Ovaj proces može izazvati začarani krug: dok se slojevi otapaju, mikrobi postaju aktivni, razgrađuju organsku materiju i oslobađaju gasove staklene bašte, kao što su ugljen-dioksid i metan, koji dodatno ubrzavaju globalno zagrevanje.
Kopf naglašava da je jedno od najvećih nepoznanica kako će topljenje permafrosta, u kojem je zarobljena ogromna količina ugljenika, uticati na ekologiju i brzinu klimatskih promena. Kako bi istražili ovo pitanje, tim je otišao u Tunel permafrosta u centralnoj Aljasci, koji se prostire više od 100 metara ispod smrznutog tla. Ovaj jedinstveni istraživački objekat predstavlja idealno mesto za proučavanje stanja mikroorganizama.
Tim je uzeo uzorke starosti od nekoliko hiljada do nekoliko desetina hiljada godina i inkubirao ih na temperaturama od četiri i 12 stepeni Celzijusa, simulišući uslove letnjeg odmrzavanja tla. U prvim mesecima, kolonije su rasle sporo, sa samo jednom u 100.000 ćelija dnevno, ali nakon šest meseci, situacija se drastično promenila. Neki mikrobi su formirali „biofilm“, lepljive strukture vidljive golim okom.
Karo objašnjava da ovi mikrobi verovatno ne mogu da zaraze ljude, ali su ih ipak čuvali u kontrolisanim uslovima. Zanimljivo je da se nisu budili mnogo brže ni na višim temperaturama, što sugeriše da može proći više meseci pre nego što nakon toplog perioda počnu da oslobađaju velike količine gasova staklene bašte.
Karo naglašava važnost praćenja kako se mikrobi ponašaju u različitim regijama sveta. „Večitog mraza ima mnogo – u Aljasci, Sibiru i drugim severnim oblastima. Mi smo istražili tek jedan mali deo“, zaključuje stručnjak, ostavljajući otvorenim mnoga pitanja o budućim klimatskim promenama i njihovim posledicama.
