Galaksija PKS 1424+240, koja se nalazi milijardama svetlosnih godina daleko, izaziva intrigantna pitanja među naučnicima još od svog otkrića pre više od 50 godina. Ova galaksija se klasifikuje kao blazar, a njen centar sadrži izuzetno aktivnu crnu rupu koja izbacuje snažne mlazove plazme u međugalaktički prostor. Da bi se galaksija označila kao blazar, neophodno je da bude orijentisana na poseban način, gde jedan od mlazova mora biti usmeren direktno ka Zemlji, što joj daje karakterističan sjaj.
Međutim, tu se krije dugogodišnja misterija. PKS 1424+240 je jedan od najsvetlijih blazara, proizvodeći neutrine i gama zrake, ali brzina njegovih mlazova deluje presporo da bi objasnila nivo svetlosti koju emituje. Ova zagonetka je trajala 15 godina, sve dok tim predvođen astronomom Jurijem Kovalevom iz Instituta Maks Plank za radioastronomiju nije uspeo da pronađe odgovor koristeći sistem od 10 radio teleskopa poznat kao Very Long Baseline Array (VLBA).
Tokom posmatranja, tim je mapirao magnetna polja u mlazu koji juri ka Mlečnom putu. Kovalev je istakao da je slika koju su rekonstruisali bila neverovatna, prikazujući skoro savršeno toroidalno magnetno polje sa mlazom usmerenim ka Zemlji. Ovi mlazovi nastaju kada crne rupe usisavaju materiju iz svog okruženja, a deo tog materijala se usmerava duž linija magnetnog polja.
Materija se potom izbacuje u svemir velikim brzinama, blizu brzine svetlosti, i kada su usmereni ka posmatračima, deluju kao da se kreću brže od svetlosti. Iako to nije slučaj, ovaj fenomen je veoma fascinantan. Kovalev i njegov tim su analizirali podatke o PKS 1424+240 kako bi posmatrali polarizaciju svetlosti u mlazu, što je omogućilo mapiranje magnetnih polja.
Rezultati su pokazali da su magnetna polja organizovana oko mlaza poput mete za pikado, a istraživači su otkrili da iz naše perspektive posmatramo mlaz gotovo direktno. Ova orijentacija uzrokuje pojačanje sjaja i do 30 puta ili više, dok mlaz izgleda sporiji zbog projekcijskih efekata, što predstavlja klasičnu optičku iluziju.
Astronom Džek Livingston iz Instituta Maks Plank za radioastronomiju rekao je da ovo pojačanje objašnjava zašto mlazovi deluju sporije nego što zapravo jesu. Kovalev je dodao da ovo otkriće potvrđuje da aktivna galaktička jezgra sa supermasivnim crnim rupama nisu samo moćni akceleratori elektrona, već i protona, što može objasniti poreklo visokoenergetskih neutrina koja se posmatraju.
Ova istraživanja donose nova saznanja o prirodi galaksija i njihovih centralnih crnih rupa, otvarajući vrata za dalja istraživanja u astrofizici i razumevanju univerzuma.
