Naučnici iz laboratorije u Južnoj Dakoti istražuju jedno od najvažnijih pitanja u nauci: zašto naš univerzum postoji. U potrazi za odgovorima, oni su se angažovali u Eksperimentu dubokog podzemnog neutrina, koji se odvija 1.500 metara ispod površine u ogromnim podzemnim pećinama. Ovaj eksperiment ima za cilj da istraži subatomske čestice poznate kao neutrini, koje bi mogle pružiti ključ za razumevanje postojanja materije u univerzumu.
Tim američkih naučnika takmiči se sa kolegama iz Japana, a oba tima grade detektore koji će proučavati neutrinos. Teorija koja trenutno objašnjava kako je univerzum nastao ne može da objasni prisustvo planeta, zvezda i galaksija, što je dodatni motiv za istraživanje. Dr Džaret Hajz, direktor nauke u ovom laboratoriju, opisuje podzemne pećine kao „katedrale nauke“ i ističe da su one savršene za eksperiment zbog zaštite od buke i zračenja iz okoline.
Hajz je skoro deset godina uključen u izgradnju ovih pećina, koje su toliko velike da građevinski radnici izgledaju kao male igračke u poređenju s njima. Tim istraživača planira da izgradi detektor koji će značajno promeniti naše razumevanje univerzuma, uz podršku više od 1.400 naučnika iz 35 zemalja. On veruje da odgovor na pitanje zašto postojimo leži u proučavanju neutrina i njihovih antipartikula, antineutrina.
Prema trenutnim teorijama, kada je univerzum stvoren, nastale su jednake količine materije i antimaterije. Međutim, umesto da se ta dva elementa ponište, ostala je samo materija, što postavlja pitanje zašto je to tako. Naučnici veruju da bi odgovor mogao biti u proučavanju ponašanja neutrina i antineutrina dok putuju kroz svemir, jer se ova dva tipa čestica veoma malo menjaju.
Dok američki tim gradi svoj detektor, japanski naučnici rade na Hyper-K projektu, koji će biti unapređena verzija postojećeg detektora neutrina, Super-K. Ovaj japanski tim planira da završi svoj eksperiment nekoliko godina ranije od američkog. Iako postoji osećaj takmičenja između timova, stručnjaci smatraju da zajednički rad može doneti više saznanja nego da svako radi samo za sebe.
Dr Mark Skot iz Imperijal koledža u Londonu veruje da će njegov tim biti u prednosti zbog ranijeg početka i većeg detektora, što bi moglo omogućiti bržu i precizniju analizu. Ipak, dr Linda Kremonezi sa Univerziteta Kvin Meri ukazuje na to da je potrebno više sastojaka za razumevanje razlika u ponašanju neutrina i antineutrina.
Iako su naučnici uzbuđeni zbog mogućnosti otkrića koja bi mogla promeniti naše razumevanje univerzuma, prvi rezultati se očekuju tek za nekoliko godina. Pitanje o tome šta se zapravo dogodilo na početku vremena i zašto postojimo ostaje misterija, ali istraživanje u ovom polju nastavlja da se razvija, sa nadom da će otkrića doneti odgovore na neka od najvažnijih pitanja ljudske egzistencije.
