Tokom pola veka, fosil poznat kao „Lusi“, pripadnica vrste Australopithecus afarensis, smatran je najverovatnijim direktnim pretkom svih ljudi. Međutim, nova istraživanja sugerišu da bi ova teorija mogla biti dovedena u pitanje. U radu objavljenom u časopisu Nature, naučnici tvrde da naš direktni predak nije bila Lusi, već starija vrsta – Australopithecus anamensis. Ova tvrdnja izazvala je značajne debate među stručnjacima, s jedne strane, neki smatraju da je A. anamensis naš direktni predak, dok drugi smatraju da je još uvek nejasno od koje vrste australopitekusa potičemo.
Zeraj Alemseged, paleoantropolog sa Univerziteta u Čikagu, koji nije učestvovao u ovoj studiji, izjavio je da otkriće ne menja našu predstavu o ljudskoj evoluciji. Konačan odgovor na ovo pitanje možda neće biti poznat dok se ne pronađu dodatni fosili. Da bismo razumeli korene ove nove rasprave, potrebno je osvrnuti se na istoriju otkrića australopitekusa. Prvi poznati primerak, lobanja nazvana „dete iz Taunga“, otkriven je 1925. godine i bio je star oko 2,6 miliona godina. Tokom narednih decenija, otkriće Lusi 1974. godine u Etiopiji promenilo je sliku ljudske evolucije, jer je ovaj fosil, star 3,2 miliona godina, postao najstariji poznati primerak australopitekusa.
Na osnovu novih dokaza, istraživači su povezali fosile sa ranije otkrivenim, zagonetnim fosilom poznatim kao „stopalo iz Burtelea“. Ova nova analiza omogućila je antropolozima da povežu stopalo sa vrstom Australopithecus deyiremeda, drevnim ljudskim srodnikom koji je hodao uspravno, ali je takođe mogao da se penje po drveću. Ovo otkriće sugeriše da su A. deyiremeda i A. africanus možda potekli od još starije vrste – A. anamensis, koja je živela pre 4,2 do 3,8 miliona godina.
Fred Spor, profesor evolutivne anatomije, smatra da ovo otkriće predstavlja „poslednji ekser u kovčegu“ teorije da je Lusi naš direktni predak. Prema njemu, to bi značilo da A. anamensis preuzima ulogu direktnog pretka ljudi. S druge strane, mnogi naučnici veruju da je A. afarensis, uključujući i Lusi, još uvek najverovatniji predak modernih ljudi zbog svojih anatomskih karakteristika koje ukazuju na evolucijske osobine koje su se kasnije razvile.
Uticajna rasprava se nastavlja među antropolozima, a sa svakim novim otkrićem, slika ljudske evolucije postaje sve komplikovanija. Naučnici se suočavaju s izazovom da razjasne porodično stablo hominina, s obzirom na to da se fosilni zapisi iz različitih delova Afrike znatno razlikuju. Iako je Lusi bila ključni kandidat za direktnog pretka, novi dokazi ukazuju na mogućnost da su drugi australopitekusi, poput A. deyiremeda, mogli igrati značajniju ulogu u ovoj evolucijskoj priči. Neizvesnost oko naših korena ostaje, ali istraživanja nastavljaju da otkrivaju složenu sliku ljudske evolucije.
