Tektonska ploča na kojoj se nalaze Španija i Portugal polako se okreće, tvrde naučnici u najnovijoj studiji objavljenoj u časopisu Gondwana Research. Geolozi objašnjavaju kako se Iberijsko poluostrvo pomera zbog pritiska između dve velike geološke sile koje neprestano deluju. Ovo pomeranje se odvija tokom hiljada ili miliona godina, pa ga niko neće primetiti, ali može objasniti učestalost zemljotresa u Španiji i Portugalu.
Španija i Portugal se nalaze na tektonskoj ploči koja polako pluta na mekšem sloju Zemljinog plašta. Ove ploče se kreću u predvidljivim smerovima, dok se Afrika i Evroazija približavaju jedna drugoj, smanjujući razmak za četiri do šest milimetara godišnje. U mnogim delovima sveta, ovakva kretanja stvaraju jasne zone raseda ili subdukcije, gde jedna ploča zaranja ispod druge. Međutim, granica između Afričke i Evroazijske ploče u zapadnom Mediteranu je nejasna i složena, pa se pritisak ne oslobađa duž jednog velikog raseda, već se širi po širokom području, uključujući i samu Španiju i Portugal.
Zbog ovog složenog kretanja, iberijski blok se ne pomera prema severu s ostatkom Evrope, već se lagano okreće u smeru kazaljke na satu. Ova rotacija se dešava poput zupčanika između dva pokretna dela, pri čemu se region Alboran, koji se nalazi između južne Španije i severnog Maroka, pomera prema zapadu. Ova bočna sila dodatno opterećuje pritisak iz južne strane, što je doprinelo oblikovanju Gibraltarskog luka, koji povezuje planinski venac Betički kordiljeri na jugu Španije s planinama Rif u Maroku.
U međuvremenu, ovo bočno kretanje otežava proučavanje geologije u okolini Gibraltarskog moreuza. Zemljina kora reaguje različito na različitim lokacijama, a na nekim mestima Afrička ploča direktno pritisne Evroaziju, dok na drugim mestima energija izlazi bočno, omogućavajući tlu da klizi umesto da se sudara direktno. Na jugozapadu Gibraltarskog moreuza, pritisak je više frontalni, s Afrikom koja deluje poput ogromnog klipa, što prisiljava Iberijsko poluostrvo da se rotira.
Ovo suptilno kretanje otkriveno je korišćenjem seizmičkih zapisa i satelitskih GPS merenja, koja mogu detektovati pomake od nekoliko milimetara godišnje. Geolog Asier Madarieta ukazuje na to da postoje područja u Iberiji gde se očigledno dešavaju deformacije i seizmička aktivnost, ali odgovorne tektonske strukture često ostaju skrivene pod zemljom.
Ovo otkriće pruža naučnicima novi način tumačenja pejzaža iako ne garantuje da će zemljotresi moći da se predviđaju. Ipak, pomaže u prepoznavanju mesta gde se nakuplja tenzija, kao i struktura koje mogu biti aktivne. Kako naučnici zaključuju, Španija i Portugal ne postaju opasniji preko noći, ali njihova geološka priča je mnogo dinamičnija nego što se čini. Tlo pod našim nogama možda izgleda čvrsto, ali na planetarnoj vremenskoj skali, Iberijsko poluostrvo se tiho okreće pod uticajem sila koje su delovale mnogo pre dolaska ljudi i koje će nastaviti da deluju i nakon toga.
