Naučnici su potvrdili da smrtonosne poplave koje su pogodile jugoistočnu Aziju tokom ove godine nisu slučajnost, već direktna posledica klimatskih promena. U katastrofi koja je zahvatila region, broj poginulih premašio je 1.400, dok se više od 1.000 ljudi i dalje vodi kao nestalo, kako izveštava agencija AP.
U Indoneziji su čitava sela odsečena zbog uništenih mostova i puteva, a hiljade ljudi u Šri Lanki nemaju pristup čistoj vodi. Tajlandski premijer je priznao brojne propuste u odgovoru vlade na ovu katastrofu. Malezija se takođe suočava sa posledicama jednih od najgorih poplava u svojoj istoriji, dok Vijetnam i Filipini trpe seriju razarajućih oluja i poplava.
Naučnici upozoravaju da ovakve prirodne katastrofe postaju deo „nove normalnosti“ izazvane klimatskim promenama. Topliji okeani pružaju više energije za oluje, čineći ih intenzivnijim, dok promene u vazdušnim i okeanskim strujama produžavaju sezonu tajfuna. Ekstremni vremenski događaji postaju sve učestaliji i nepredvidiviji, što dodatno opterećuje vlade regije, koje se često fokusiraju na reakciju umesto na prevenciju.
Stručnjaci ističu da neregulisani razvoj, krčenje šuma i degradacija ekosistema dodatno pogoršavaju štetu od poplava i klizišta. Ekonomske posledice ovih katastrofa su značajne; na primer, Vijetnam je izgubio više od tri milijarde dolara zbog poplava, dok se očekuje da poplave u Tajlandu potencijalno smanje BDP za 0,1 odsto. Indonezija prosečno gubi 1,37 milijardi dolara godišnje usled prirodnih katastrofa, a Šri Lanka, koja doprinosi malom delu globalnih emisija ugljen-dioksida, suočava se sa velikim gubicima i dugovima prema stranim kreditorima.
Na nedavnoj konferenciji COP30 u Brazilu, zemlje su se obavezale da će povećati finansiranje u vezi sa klimatskim promenama, ali stručnjaci smatraju da će to biti nedovoljno da zaštiti najpogođenije zajednice. Klimatske promene jasno ukazuju na potrebu za ozbiljnijom pripremom regiona za ekstremne vremenske uslove, kao i na ubrzanje prelaska na obnovljive izvore energije kako bi se ublažile posledice ovih smrtonosnih poplava.
Naučnici naglašavaju da je neophodno preduzeti hitne mere kako bi se poboljšala otpornost zajednica na klimatske promene. U svetlu ovih događaja, važno je da vlade i međunarodna zajednica deluju proaktivno, usmeravajući resurse na prevenciju i pripremu za buduće klimatske izazove. Samo tako se može smanjiti rizik od sličnih katastrofa u budućnosti i zaštititi životi i imovina stanovništva u ovim pogođenim oblastima.
