Iako su prošle pet godina od tragičnog ubistva Branislave Gnjidić (49) i Miroslava Bojića (55) u Šidu, zločin koji je počinio njen suprug Predrag Gnjidić (58) i dalje duboko pogađa meštane Erdevika. U ovoj mirnoj sredini, sećanje na taj dan je i dalje živo, a bol porodice Gnjidić je neizmeran.
Olga Gnjidić (76), majka pokojne Branislave, s tugom se seća tih dana. Njen suprug Predrag je osuđen na 20 godina zatvora i nedavno je prebačen u zatvor u Padinskoj Skeli. „Nisam zadovoljna koliko je dobio robije. To je dvoje ljudi, za svakog po deset godina… Prvo mi je umro sin, zatim ubijena ćerka, a onda sam sahranila supruga, koji nije mogao to sve da podnese. Samo ja znam kako mi je, sve trpim u sebi,“ kaže Olga, koja se suočava sa zdravstvenim problemima i često posećuje bolnicu u Sremskoj Mitrovici.
Predrag Gnjidić je optužen za tri krivična dela: teško ubistvo, nedozvoljenu proizvodnju, držanje i nošenje oružja i eksplozivnih materija, kao i ugrožavanje sigurnosti. Optužnica koju je Više javno tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici podiglo u junu 2021. godine, tereti ga za dvostruko ubistvo. Branislava je bila u emotivnoj vezi sa Miroslavom Bojićem, vozačem u osnovnoj školi gde je radila kao direktorka. Tokom suđenja, Predrag je tvrdio da je znao za tu vezu i da više nije mogao da trpi priče o „drugom“.
Olga se oslanja na svoje unuke, koji su ostali iza njenih ćerke. „Jedino još živim za unuke, od Branislave su ostala dva unuka. Stariji ne radi nigde, čeka posao, a mlađi studira. Kada im je otac bio u pritvorskoj jedinici, dolazili su kod njega, nisam se bunila, to je njihov otac,“ priča Olga. Sada živi sama u Erdeviku, a sećanja na svoju decu nose sa sobom kao utehu.
Olga je rođena u Erdeviku i pre nego što se ponovo udala, bila je udata za čoveka iz Prizrena. Nakon razvoda, vratila se sa decom u rodno mesto. Ponovo se udala za Jugomira, koji je stric Predraga Gnjidića, ali nisu imali dece. Nažalost, Olgin stariji sin umro je od raka pluća i sahranjen je u Erdeviku zajedno sa Branislavom. Sve troje leže u grobnici koju Olga redovno obilazi, noseći sa sobom bol i sećanje.
Tog kobnog jutra, Predrag je došao u školu, iz koje je njegova supruga imala direktora. Sa automatskom puškom, prvo je ubio Branislavu, a zatim i Bojića. Prema optužnici, Gnjidić je ispalio 22 metka u svoju suprugu, dok je Bojiću ispalio šest metaka. Ovi detalji o brutalnosti zločina ostavljaju bez daha i dodatno naglašavaju tragediju koja je pogodila ovu porodicu.
Erdevik se, i pored bola i tuge, nastavlja sa životom, ali se sećanje na Branislavu i Miroslava ne zaboravlja. Mnogi meštani i dalje izražavaju saučešće i solidarnost sa porodicom Gnjidić, dok se Olga bori sa gubitkom i emocijama koje je teško izraziti rečima. Njena snaga i izdržljivost su inspiracija mnogima, a njena priča je podsećanje na važnost zajednice i podrške u teškim vremenima.
S obzirom na to da je Predrag Gnjidić osuđen na 20 godina zatvora, postavlja se pitanje da li je pravda zadovoljena. Mnogi smatraju da bi kazna trebala biti strožija s obzirom na težinu zločina. Olga se s pravom nada da će se jednog dana pronaći mir i pravda za njen gubitak, ali do tada, ona nastavlja da živi sa uspomenama i tugom koja nikada neće nestati. Izgubila je dvoje voljenih, a težina te boli će je pratiti do kraja života.
