Sudski proces vezan za tragičan događaj koji se odigrao 3. maja 2023. godine u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i dalje izaziva veliku pažnju javnosti. Naime, u tom masakru je učenik Kosta Kecmanović ubio nekoliko svojih vršnjaka, uključujući i devojčicu Dukić, čija porodica sada vodi parnicu protiv njega, njegovih roditelja, škole, Ministarstva prosvete i države Srbije. Ova parnica je pokrenuta zbog pretrpljene boli i straha koji su porodica Dukić i drugi preživeli doživeli usled tragedije.
Na ročištu zakazanom za danas, razredna učiteljica Dragana Tomić ponovo se nije pojavila, što je već peti put da ne dolazi na poziv suda. U prethodnim izostancima, učiteljica je slala izveštaje lekara koji su navodili da se nakon tragičnog događaja suočava sa psihičkim problemima, a njeno prisustvo na suđenju dodatno pogoršava njeno zdravstveno stanje. Sud je odlučio da je potrebno ponovo je pozvati, uz rešenje o kažnjavanju od 70.000 dinara zbog njenog nedolaska.
Advokat porodice Dukić, Snežana Dunjić, istakla je da imaju saznanja da Dragana Tomić putuje u Francusku sa decom na časove francuskog jezika, što postavlja pitanje o njenim tvrdnjama o zdravstvenim problemima koji je sprečavaju da svedoči na sudu. Na osnovu ovih informacija, predložila je da sud zatraži kopiju pasoša učiteljice, kako bi se proverila istinitost njenih izjava.
Pored toga, advokat Dunjić je obavestila sud o dopisu koji su primili od Ministarstva odbrane u kojem se navodi da se podaci o tome zašto Kosti otac, Vladimir Kecmanović, nije služio vojsku smatraju naročito osetljivim podacima o pacijentu. Dunjić je istakla da bi sud trebao da istraži kako je Vladimir Kecmanović dobio dozvolu za držanje oružja i municije, s obzirom na to da se postavlja pitanje da li su svi potrebni uslovi ispunjeni.
Zbog izostanka Dragane Tomić, kao i veštaka koji su takođe poslali dopis da su na odmoru, današnja glavna rasprava nije održana i odložena je za septembar. Ovaj nastavak suđenja dodatno produbljuje osećaj frustracije i bola porodica žrtava, koje se suočavaju sa neizvesnošću i tugom zbog gubitka svojih najmilijih.
Tragedija u školi „Vladislav Ribnikar“ pokrenula je široku diskusiju o mentalnom zdravlju, bezbednosti u školama i odgovornosti institucija. Mnogi su pozivali na hitne reforme u sistemu prosvete i socijalne zaštite kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti. Pitanja o tome kako su deca došla do oružja i ko je odgovoran za propuste u sistemu takođe su postavljena.
U ovom kontekstu, slučaj Koste Kecmanovića postao je simbol potreba za ozbiljnijim pristupom problemima mentalnog zdravlja mladih i bezbednosti u školama. Društvo se suočava sa teškim pitanjima o tome kako zaštititi decu i obezbediti sigurnu sredinu za obrazovanje.
Parnica porodice Dukić protiv Koste, njegovih roditelja, škole i države predstavlja pokušaj da se dođe do pravde i odgovornosti za neizmernu bol i gubitak koji su pretrpeli. Ova situacija ukazuje na to koliko je važno imati transparentan i efikasan pravni sistem koji će se baviti pitanjima bezbednosti i zaštite građana, posebno najranjivijih.
U međuvremenu, porodice žrtava i dalje žive sa tugom i traumom koja ih prati. Njihovo borba za pravdu nastavlja da bude važan deo šireg razgovora o bezbednosti i mentalnom zdravlju u društvu. Svi očigledno žele odgovore i pravdu, ali put ka tome je još uvek dug i pun prepreka.
