Ekonomski analitičar u Privrednoj komori Srbije, Bojan Stanić, komentarisao je mogućnost zatvaranja rafinerije u Pančevu nakon promene vlasništva u Naftnoj industriji Srbije (NIS). Stanić je istakao da ne vidi realan osnov za takvu situaciju, naglašavajući značaj domaće rafinerijske industrije za snabdevanje tržišta naftnim derivatima.
Prema njegovim rečima, tržište naftnih derivata u Srbiji je preveliko da bi se efikasno snabdevalo bez sopstvene rafinerije. On je istakao da je potražnja za gorivom u Srbiji značajna, posebno kada se uporedi sa drugim zemljama u regionu. Stanić je naveo da se u razvijenijim zemljama, poput Mađarske, troši više goriva, dok Srbija, sa svojih oko šest i po miliona stanovnika, ima potrebu za razvijenim sistemom snabdevanja.
U razgovoru za Tanjug, Stanić je naglasio da je važno razumeti strukturu potrošnje i potrebu za lokalnom proizvodnjom naftnih derivata. On smatra da bi zatvaranje rafinerije imalo negativan uticaj na tržište i moglo bi dovesti do problema sa snabdevanjem, što bi se odrazilo na cene i dostupnost goriva za građane i privredu.
Pored toga, analitičar je ukazao na to da su rafinerije ključne za ekonomsku stabilnost zemlje. One ne samo da zadovoljavaju unutrašnju potražnju, već i omogućavaju izvoz naftnih proizvoda, što doprinosi budžetu i ekonomskom razvoju. U tom smislu, održavanje operativnosti rafinerije u Pančevu predstavlja strateški značajan korak za Srbiju.
Stanić je takođe naglasio da su promene u vlasničkoj strukturi NIS-a često predmet spekulacija i zabrinutosti. Međutim, on je uveren da će novi vlasnici, uz svest o značaju rafinerije, nastaviti sa njenim radom i investicijama u modernizaciju i unapređenje procesa proizvodnje. U tom kontekstu, naglasio je važnost stabilne i predvidive poslovne sredine koja će omogućiti rast i razvoj.
Osim toga, Stanić je istakao da je potrebno investirati u infrastrukturu i tehnologiju kako bi se povećala efikasnost i smanjili troškovi proizvodnje. On je ukazao na primer drugih zemalja, koje su kroz ulaganja u obnovu i modernizaciju svojih rafinerija uspele da poboljšaju konkurentnost i obezbede stabilno snabdevanje tržišta.
Za kraj, analitičar je pozvao sve relevantne aktere, uključujući vladu, investitore i menadžment NIS-a, da se fokusiraju na održavanje i unapređenje domaće proizvodnje naftnih derivata. On smatra da bi zajednički napori u ovom pravcu mogli doneti dugoročne koristi za ekonomiju Srbije, obezbeđujući stabilno snabdevanje energentima i jačajući poziciju zemlje na tržištu.
U svetlu ovih izjava, jasno je da je budućnost rafinerije u Pančevu ključna za ekonomsku stabilnost Srbije, i da je važno da se svi akteri uključe u procese koji će osigurati njen dalji razvoj i održivost. Stanićeva analiza pruža optimističan pogled na budućnost domaće rafinerijske industrije, uz naglasak na potrebu za investicijama i modernizacijom. Sa rastućom potražnjom za naftnim derivatima, očuvanje i unapređenje rafinerije u Pančevu moglo bi biti od suštinskog značaja za srpsku privredu.
