U jevanđelju po Luki, pre nego što je Isus bio uhvaćen i razapet, približavao se praznik Pasha, a prvosveštenici i književnici su se dogovorili da ga izdaju. U ovom trenutku, Juda Iskariotski, jedan od Dvanaestorice, pristupa njima i dogovara se da će ih izdati. U međuvremenu, Isus šalje Petra i Jovana da pripreme Pashu. Kada su došli u grad, pronašli su čoveka koji nosi krčag vode, kako im je Isus rekao, i otišli su u dom gde su pripremili večeru.
Kada je došao čas, Isus je sedeo za trpezu s dvanaest apostola. Izrazio je svoju želju da večera s njima pre nego što pretrpi patnju, naglašavajući da više neće jesti Pashu dok se ne ispuni u Carstvu Božijem. Tokom večere, uzima čašu, blagosilja je i deli među njima, govoreći da je to njegova krv koja se proliva za mnoge, stvarajući Novi zavet.
Nakon toga, Isus upozorava svoje učenike da će jedan od njih, koji jede s njim, izraditi. Učenici su se počeli pitati ko bi to mogao biti. Isus im objašnjava da će onaj koji mu je ruku u zdelu izraditi. Iako su se učenici žalili, Isus im daje važnu lekciju o poniznosti i služenju, naglašavajući da veći među njima treba da bude kao mlađi i da služenje znači biti sluga.
Kada se noć približila, Isus odlazi u Getsemanski vrt da se moli. Bori se s dubokim emocijama, moleći Boga da ga mimoiđe čaša patnje, ali se predaje volji Očevoj. U tom trenutku, Juda Iskariotski dolazi s mnoštvom vojnika i izdajnicima kako bi Isusa uhvatili. Isus ga poziva prijateljem i prekorava ga za izdaju.
Kada su vojnici uhvatili Isusa, njegovi učenici su pobegli, ispunjavajući proročanstvo da će se pastir razbežati. Ujutro, prvosveštenici su se okupili da donesu presudu protiv Isusa i predali su ga rimskom namesniku, Pontiju Pilatu.
Ova priča o izdaji, patnji i konačnoj žrtvi Isusa Hrista je centralna u hrišćanskoj veri. Ona naglašava značaj ljubavi, služenja i poniznosti, kao i potrebu za pokajanjem i verom. Isus, kroz svoju smrt i vaskrsenje, omogućava spasenje i večni život onima koji veruju u njega.
U ovoj svetoj tradiciji, večera koja se održava na Pashu postaje simbol Hristovog tela i krvi, osveštavajući ritual koji se praktikuje kroz vekove do današnjeg dana. Ova sveta tajna, poznata kao Euharistija, predstavlja srž hrišćanskog obožavanja, naglašavajući zajedništvo vernika i njihovu povezanost sa Bogom kroz Isusa Hrista.
U svetlu ove priče, pozvani smo da razmišljamo o sopstvenim životima i delima, o snazi pokajanja i sposobnosti da oprostimo sebi i drugima. Takođe, pozvani smo da se trudimo da živimo po Isusovom učenju, da budemo sluge jedni drugima i da u svom svakodnevnom životu praktikujemo ljubav i saosećanje. U svetu koji često deluje haotično, ova poruka ostaje svetionik nade i vodi nas ka miru i duhovnom ispunjenju.
