Nebojša Medojević, crnogorski političar i lider Pokreta za promene, nedavno je izneo ozbiljne kritike na račun ekonomskih politika trenutne vlasti u Crnoj Gori. On tvrdi da su stvarni budžetski deficiti zemlje daleko veći od onih koji se zvanično prikazuju, navodeći da Vlada ne izmiruje deo svojih obaveza, čime postaje „generator nelikvidnosti privrede“.
U objavi na društvenoj mreži Iks, Medojević je izneo konkretne podatke o budžetskim izdacima. Kako je naveo, kapitalni izdaci su planirani na 57 miliona evra, dok je realizovano samo 25 miliona. U oblasti socijalnih davanja, planirano je bilo 195 miliona, a realizovano je 185 miliona evra. Transferi institucijama su takođe daleko od planiranih, jer su predviđeni na 78 miliona, a ostvareni su u iznosu od 62 miliona evra. Ove brojke, prema Medojeviću, ukazuju na to da Vlada ne ispunjava obaveze u ukupnom iznosu od 58 miliona evra, što predstavlja veštačko smanjivanje iskazanog deficita.
Medojević dalje ističe da dugovanja prema dobavljačima, korisnicima socijalnih primanja i raznim institucijama, uključujući nevladine organizacije, direktno doprinose krizi likvidnosti u privredi. Ova situacija dodatno pogoršava socijalni položaj najugroženijih građana Crne Gore. Prema njegovim rečima, pregrejana javna potrošnja gura državu u nova zaduženja, dok dugovanja prema dobavljačima ugrožavaju likvidnost preduzeća i povećavaju ukupnu zaduženost.
Osim kritike trenutnog stanja u budžetu, Medojević se osvrnuo i na strukturu crnogorske ekonomije. On je istakao da je ekonomija Crne Gore zasnovana na uvozu, potrošnji i zaduživanju, a ne na proizvodnji i izvozu. „Živimo na tuđ račun, rasprodajući resurse“, rekao je Medojević, naglašavajući da je reč o „ekonomiji rentiranja umesto ekonomije stvaranja nove vrednosti i održivog rasta“.
Jedan od ključnih problema koje je Medojević ukazao je izuzetno nisko učešće proizvodnje u bruto domaćem proizvodu (BDP) Crne Gore. Prema njegovim podacima, to učešće se kreće između tri i četiri odsto, što je znatno niže u poređenju sa Srbijom, gde je to učešće oko 13 do 14 odsto, u Bosni i Hercegovini 11 do 13 odsto, a u Severnoj Makedoniji 13 do 14 odsto. Ovi podaci jasno pokazuju da su druge zemlje u regionu značajno bolje u pogledu strukture ekonomske proizvodnje.
Medojević je upozorio da je trenutna situacija u Crnoj Gori alarmantna i da bi, ako se ne preduzmu hitne mere, mogla dovesti do ozbiljnih problema, sličnih onima koje je preživela Grčka. „Evropa sad – Grčka sutra“, poručio je on, sugerišući da bi Crna Gora mogla da se suoči sa sličnim ekonomskim krizama koje su pogodile druge evropske zemlje.
Ova izlaganja Nebojše Medojevića postavljaju brojna pitanja o budućnosti crnogorske ekonomije i ekonomskim politikama koje se trenutno primenjuju. Njegove kritike mogu poslužiti kao povod za širu diskusiju o neophodnim reformama u ekonomskom sistemu Crne Gore. Potrebno je razmišljati o strategijama koje bi omogućile održiv ekonomski rast, jačanje proizvodnje i izvoza, kao i smanjenje zavisnosti od stranih resursa i zaduženja.
U svetlu ovih informacija, jasno je da je potrebna hitna akcija i preispitivanje trenutnih ekonomskih politika kako bi se obezbedila stabilnost i prosperitet Crne Gore u budućnosti. Samo kroz odgovornu fiskalnu politiku i podsticanje domaće proizvodnje, Crna Gora može stvoriti temelje za održiv ekonomski razvoj.
