Vojin Miljanić, nekadašnji predsednik Sindikata Vektra Boke, nedavno je dobio rešenje o prestanku radnog odnosa, koje mu je uručeno poštom. Ovaj događaj dolazi nakon što je Miljanić u HTP Boka proveo skoro četiri decenije, pretežno nakon privatizacije kompanije Vektra Boka. Otkaz je usledio nakon niza opomena, suspenzija i razgovora sa menadžmentom, koji su se, kako tvrdi, odvijali preko posrednika. Miljanić je izjavio da će pravdu tražiti pred nadležnim sudovima.
Posrednik je zatražio od Miljanića da prestane da u medijima pominje stečajnog upravnika Vektra Montenegro, Radojicu Grbu, kao i izvršnog direktora Vektra Boke, Milana Popovića. U isto vreme, Miljaniću je „odobreno“ da slobodno govori o bivšem menadžmentu, uključujući Brkoviće i Milića Popovića. Međutim, Miljanić nije pristao na ovaj zahtev i zatražio je sastanak sa Grbom i Popovićem kako bi im lično postavio pitanja o razlozima svoje suspenzije i otkaza.
Miljanić je kategorično odbacio navode da nije dolazio na posao, kao i optužbe da je vršio pritisak na izvršnog direktora Milana Popovića da potpiše vansudsko poravnanje sa kompanijom Mesopromet. Takođe, negirao je da je maltretirao sezonsku radnicu i da nije poštovao odluku o neiznošenju informacija iz preduzeća. Prema njegovim rečima, sve ove optužbe su verovatno rezultat njegove podrške vlasniku Elena grupe, Danilu Matijaševiću, kao i informacija koje je iznosio u javnost, a koje tvrdi da su istinite.
Miljanić je izneo podatke o platama menadžmenta Vektra Boke, ističući da izvršni direktor Popović zarađuje 2500 evra mesečno, predsednik borda direktora 2880 evra, dok članovi zarađuju 2400 evra. On je takođe naveo da sekretar Društva, Ranko Grbavac, ima platu od 4200 evra. Ukupna mesečna opterećenja za kompaniju kroz njihove plate kreću se između 15 i 20 hiljada evra.
Od trenutka kada je Milan Popović postavljen na funkciju izvršnog direktora pre sedam meseci, Vektra Boka je generisala finansijsko opterećenje od oko 105 hiljada evra. Popović je iznajmio parking nekadašnjeg hotela Tamaris firmi iz Podgorice za 30 hiljada evra, a takođe je bio uključen u izdavanje parkinga nekadašnjeg motela Dubrava, čime je do skoro upravljao Parking servis.
Miljanić je Radojicu Grbu, stečajnog upravnika, okrivio za trenutnu situaciju u svim firmama pod okriljem Vektre. On ističe da je ovo drugi put da bivši i sadašnji menadžment Vektra Boke pokušava da ga ućutka, ali je odlučan da se bori protiv tih pokušaja, poručivši da neće odustati od potrage za pravdom.
U ovom slučaju, Miljanić se čini kao figura koja se bori protiv onoga što smatra nepravednim postupanjem menadžmenta prema njemu, dok istovremeno iznosi sumnje o finansijskom upravljanju kompanijom. Njegova odluka da potraži pravdu na sudu sugeriše da će se ovaj slučaj nastaviti razvijati, potencijalno dovodeći do daljih rasprava o upravljanju i finansijama unutar Vektra Boke.
U svetlu ovih događaja, važno je pratiti kako će se situacija dalje razvijati i koje će posledice imati na zaposlene i na samu kompaniju. Miljanićeva borba može postati simbol jedne šire borbe za prava radnika u privatizovanim kompanijama, gde se često susreću sa izazovima u vezi sa upravljanjem i transparentnošću.
