Sastanak koji je organizovao Kipar, kao trenutni predsedavajući Evropskoj uniji, okupio je ambasadore 27 zemalja članica EU kako bi razgovarali o eskalaciji krize oko Grenlanda. Ovaj hitni sastanak ima za cilj da pripremi praktične mere koje će biti razmatrane na narednim ministarskim sastancima Saveta EU.
U međuvremenu, američki predsednik Donald Tramp je najavio uvođenje carina od 10% na robu iz Danske, Norveške, Švedske, Francuske, Nemačke, Velike Britanije, Holandije i Finske, s planom da se te carine do juna 2026. godine povećaju na 25%. Ove mere su deo njegove strategije da prisili evropske zemlje na dogovor o kupovini Grenlanda, što je izazvalo oštre reakcije evropskih lidera.
Britanski premijer Kir Starmer je ocenio da su Sjedinjene Američke Države napravile grešku preteći novim carinama, dok je francuski predsednik Emanuel Makron taj potez nazvao neprihvatljivim. Starmer je istakao da je primena carina na saveznike potpuno pogrešna i da će se o tome razgovarati direktno sa američkom administracijom. Takođe je naglasio da je budućnost Grenlanda odluka koju će doneti Danska i Grenland, a ne Sjedinjene Američke Države.
Makron je na društvenim mrežama poručio da nijedna pretnja ne može uticati na Francusku i naglasio da će Evropljani odgovoriti jedinstveno i koordinisano kako bi obezbedili poštovanje evropskog suvereniteta. Takođe je podsetio na vojnu vežbu koju je Danska organizovala na Grenlandu, ističući značaj bezbednosti u Arktiku i Evropi.
Švedski premijer Ulf Kristerson je rekao da Švedska neće dozvoliti da bude ucenjivana i da trenutno vode razgovore sa drugim zemljama EU, Norveškom i Velikom Britanijom, kako bi pronašli zajednički odgovor na američke pretnje. Danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen je istakao da je američka pretnja bila iznenađenje.
Nemački član Evropskog parlamenta Manfred Veber je komentarisao da je Trampov potez otvorio pitanja o trgovinskom sporazumu EU i SAD koji još uvek nije ratifikovan. On je naveo da je Evropska narodna partija (EPP) za trgovinski sporazum, ali da s obzirom na Trampove pretnje, odobrenje nije moguće u ovoj fazi.
Trampova objava o carinama jasno ukazuje na njegovu nameru da podvrgne evropske zemlje pritisku kako bi ostvario svoje ciljeve u vezi sa Grenlandom. Počev od 1. februara, pomenute zemlje će se suočiti sa carinama od 10% na robu koja se šalje u Sjedinjene Države, a od 1. juna 2026. godine te carine biće povećane na 25% i ostati na snazi dok se ne postigne sporazum o „potpuno predaji Grenlanda“.
Tramp je naglasio da SAD moraju da poseduju Grenland zbog bezbednosti Arktika, ističući da bi u suprotnom Rusija ili Kina mogle preuzeti kontrolu nad tim ostrvom. Ove pretnje dodatno su zakomplikovale odnose između SAD i evropskih zemalja, koje se suočavaju s izazovima očuvanja suvereniteta i nezavisnosti u svetlu američkih pritisaka.
Ova situacija ilustruje kako geopolitičke tenzije i trgovinski interesi mogu uticati na međunarodne odnose, posebno u kontekstu NATO saveza i zajedničke bezbednosti. Evropski lideri trenutno rade na zajedničkom odgovoru kako bi se suprotstavili ovim američkim pretnjama i obezbedili koherentnu strategiju koja će štititi interese njihovih zemalja i građana.
