Viši sud u Beogradu zatvorio je danas za javnost ponovljeno suđenje Vladimiru i Miljani Kecmanović, roditeljima dečaka Koste, koji je 3. maja ubio deset osoba u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i ranio pet. Ova suđenja se vode za zanemarivanje deteta, a Vladimir se suočava i sa optužbom za teško delo protiv opšte sigurnosti. Prva presuda, kojom je Vladimir osuđen na 14,6 godina zatvora, a njegova supruga na tri godine, ukinuta je od strane Apelacionog suda nakon što je prihvatio žalbu njihovih branilaca.
Više tužilaštvo je ponovo zatražilo zatvaranje suđenja zbog interesa maloletnih oštećenih, a sud je prihvatio ovu molbu. Tako će javnost biti isključena sa svih glavnih pretresa, ali će moći da prisustvuje izricanju presude. Branioci Kecmanovića su se protivili ovom zatvaranju, ističući da se ne može prenositi krivica za ovaj strašan zločin na okrivljene roditelje, već da je važno utvrditi konkretne okolnosti događaja u školi.
Branilac Irina Borović je naglasila da je u prethodnim suđenjima javnost bila prisutna, uključujući i situacije kada se raspravljalo o psihijatrijskom veštačenju maloletnog Koste. Ona je istakla da javnost treba da bude informisana o toku suđenja, kako bi se izbeglo formiranje mišljenja na osnovu tabloidnih natpisa. Kecmanovići su podržali ovu tvrdnju, naglašavajući potrebu za pravednim suđenjem i transparentnošću.
Na suđenju Kecmanovići su ponovo negirali krivicu i izneli nove dokaze. Tužilaštvo je predložilo prepisku između majke i Koste kao dokaz da roditelji nisu adekvatno reagovali na probleme svog deteta. Takođe, predloženo je da se nekoliko roditelja oštećenih sasluša kao svedoci, ali su oni napustili suđenje jer bi kao svedoci bili isključeni iz procesa iznošenja odbrane okrivljenih. Tužilaštvo je takođe predložilo ponovo saslušanje Koste.
Punomoćnik dela oštećenih, Ognjen Božović, izjavio je nakon suđenja da roditelji ne osećaju odgovornost za postupke svog deteta. On je izrazio nadu da će na sledećim suđenjima dobiti odgovore na pitanja koja celokupno društvo postavlja, ali se to nije dogodilo na ovom suđenju.
U vezi sa odlukom Apelacionog suda, Irina Borović je objasnila da je Miljana Kecmanović oslobođena optužbe za nedozvoljeno držanje metka, te je žalba Višeg tužilaštva na ovu presudu odbijena. Apelacioni sud je uvažio žalbu odbrane i ukinuo presudu, ali ne zbog procesnih razloga, već zato što su navodi tužilaštva bili nedovoljno dokazi i presuda se nije mogla smatrati zakonitom.
S druge strane, punomoćnik oštećenih, Zora Dobričanin, imala je drugačije tumačenje odluke Apelacije. Ona je navela da sud nije ukinuo prvobitnu presudu iz suštinskih razloga, već iz kozmetičkih, te je izrazila stav da su mogli da reše stvari na brži način, bez ponovnog izlaganja roditelja ubijene dece dodatnoj viktimizaciji.
Ova situacija ukazuje na složenost pravnog sistema i njegovu interakciju sa društvenim pitanjima. Pitanja odgovornosti roditelja, pravde za žrtve, kao i potreba za transparentnošću u pravosudnim procesima, ostaju ključne teme u ovom slučaju. Suđenje Kecmanovićima nije samo pravni proces; ono je i odraz šireg društvenog konteksta u kojem se postavljaju pitanja o odgovornosti, zaštiti dece i pravdi za žrtve. U svetu gde se ovakvi događaji često događaju, važno je pronaći ravnotežu između zaštite prava pojedinaca i interesa šire zajednice, kako bi se obezbedila pravda za sve strane.
