Zahvaljujući povoljnim vremenskim uslovima, poljoprivrednici u Vojvodini ponovo se okreću gajenju maka, koji se sve više smatra alternativom tradicionalnim kulturama. Ove godine, ratari imaju priliku da obezbede zaštitu svojih useva od štetočina i bolesti, kako bi očuvali potencijalno visoke prinose. Jaroslav Balaž iz Gložana, koji se nakon petnaest godina pauze vratio gajenju maka, očekuje prinos od 500 do 700 kilograma po hektaru, zahvaljujući umerenim temperaturama bez mrazeva.
Balaž ističe da, u svetlu sve većih troškova i niskih otkupnih cena osnovnih ratarskih kultura, mak deluje kao razumnija opcija. Iako je potrebno uložiti u sredstva za zaštitu bilja, troškovi su znatno manji u poređenju sa drugim kulturama. U proizvodnji maka, ključne su faze zaštite na početku i kraju cvetanja, a korišćenje preparata odobrenih u Evropskoj uniji je od posebnog značaja, s obzirom na to da se značajan deo prinosa planira izvesti u Češku i Slovačku.
Trenutne veleprodajne cene maka kreću se između 2,5 i 3 evra po kilogramu, dok su cene na pijacama i u pekarskoj industriji višestruko veće, ali u manjim količinama. Balaž se nada da će njegov ovogodišnji rod biti prodan na inostranom tržištu.
Rastuće interesovanje za gajenje maka primećuje i Miša Hromčik iz Padine, koji beleži da je ove godine zasejano znatno više maka nego ranije, čak dvostruko više nego prethodnih godina. Međutim, Hromčik upozorava na problem kvaliteta i standardizacije proizvodnje, jer mnogi proizvođači ne poštuju pravila i nemaju ugovorene otkupe s izvoznicima. Razlikovanje između industrijskog i prehrambenog maka je ključno za izvoz, a ukoliko proizvod ne zadovolji kriterijume, završava na domaćem tržištu.
Cenu maka najviše određuje globalna ponuda, a domaći otkupljivači prate stanje na međunarodnim berzama, naročito u Slovačkoj i Češkoj, koje su glavna odredišta maka iz regiona. Ukoliko vremenski uslovi ostanu povoljni, ovo bi mogla biti jedna od boljih sezona za ovu kulturu koja se polako vraća na velika vrata.
U Srbiji se mak gaji na relativno malim površinama, ali interesovanje među poljoprivrednicima raste, posebno u Vojvodini, gde klimatski uslovi omogućavaju dobar prinos. Ipak, glavni izazov za veći povratak maka na domaće njive jeste nedostatak organizovanog otkupa i tržišne sigurnosti. Mnogi proizvođači nemaju pristup izvoznim kanalima niti zadovoljavaju stroge standarde kvaliteta koje traže evropski kupci.
Dodatni problem predstavlja nedovoljna edukacija o razlikama između prehrambenog i industrijskog maka, što dodatno ograničava konkurentnost na stranom tržištu. U budućnosti, ukoliko se stvore bolja infrastruktura za otkup i preradu, kao i podrška u vidu subvencija i edukacije, mak bi mogao postati značajnija kultura u domaćoj poljoprivredi.
Ova promena bi posebno koristila malim i srednjim proizvođačima koji traže alternativu klasičnim ratarskim usevima. Uz pravu podršku i organizaciju, mak bi mogao da igra ključnu ulogu u diversifikaciji poljoprivredne proizvodnje u Srbiji i unapređenju ekonomskih prilika za mnoge domaće farmere. Povećano interesovanje, zajedno sa povoljnim klimatskim uslovima, može otvoriti vrata novim mogućnostima u poljoprivredi, čime bi se doprinelo stabilnosti i održivosti sektora.
