Zahvaljujući povoljnim vremenskim uslovima, poljoprivrednici u Vojvodini ponovo se okreću gajenju maka, koji postaje sve popularnija kultura. Mnogi ratari koriste ovu priliku da zaštite svoje useve od štetočina i bolesti, nadajući se odličnim prinosima. Među njima je i Jaroslav Balaž iz Gložana, koji se nakon petnaest godina pauze vratio ovoj kulturi. On naglašava da trenutni vremenski uslovi obećavaju prinos između 500 i 700 kilograma po hektaru.
Balaž objašnjava da se mak čini kao razumnija opcija zbog sve većih troškova i niskih otkupnih cena tradicionalnih kultura. Iako je potrebno uložiti u sredstva za zaštitu bilja, ta ulaganja su manja u poređenju sa drugim kulturama. U proizvodnji maka, ključno je obezbediti adekvatnu zaštitu u dve faze: na početku cvetanja i pri kraju cvetanja. Vremenske prilike igraju ključnu ulogu u broju tretmana, a proizvođači posebno paze na korišćenje preparata odobrenih u Evropskoj uniji, jer se značajan deo prinosa planira izvesti u Češku i Slovačku.
Idealni uslovi tokom cvetanja su suvo i umereno toplo vreme. Previše kiše može oštetiti kvalitet zrna, dok previsoke temperature mogu ubrzati sazrevanje i rezultirati praznim mahunama. Trenutna veleprodajna cena maka kreće se između 2,5 i 3 evra po kilogramu, dok su cene na pijacama i u pekarskoj industriji znatno više, ali u manjim količinama. Balaž se nada da će ceo njegov ovogodišnji rod biti prodat na inostranom tržištu.
Interesovanje za gajenje maka raste i među drugim proizvođačima. Miša Hromčik iz Padine primećuje da je ove godine u njegovom kraju zasejano dvostruko više maka nego ranije, na površini od oko 250 do 300 hektara. Iako klimatski uslovi obećavaju dobar prinos, Hromčik ističe problem kvaliteta i standardizacije proizvodnje. Mnogi proizvođači ne poštuju pravila i nemaju ugovorene otkupe s izvoznicima, što može ometati izvoz. Razlikovanje između industrijskog i prehrambenog maka je ključno za uspešan izvoz; proizvod koji ne zadovoljava kriterijume završiće na domaćem tržištu.
Cenu maka najviše određuje globalna ponuda. Domaći otkupljivači prate stanje na međunarodnim berzama, posebno u Slovačkoj i Češkoj, koje su glavna odredišta maka iz regiona. Ako vremenske prilike ostanu povoljne, sezona bi mogla biti jedna od boljih za ovu kulturu, koja se polako vraća na velika vrata.
U Srbiji se mak gaji na relativno malim površinama, ali interesovanje među poljoprivrednicima raste, posebno u Vojvodini, gde klimatski uslovi i kvalitet zemljišta omogućavaju dobar prinos. Glavni izazov za veći povratak maka na domaće njive jeste nedostatak organizovanog otkupa i tržišne sigurnosti. Iako su cene na inostranim tržištima dobre, mnogi proizvođači nemaju pristup izvoznim kanalima i ne zadovoljavaju stroge standarde kvaliteta koje traže evropski kupci.
Nedovoljna edukacija o razlikama između prehrambenog i industrijskog maka dodatno ograničava konkurentnost na stranom tržištu. U narednim godinama, ako se stvore bolja infrastruktura za otkup i preradu, kao i podrška u vidu subvencija i edukacije, mak bi mogao postati značajnija kultura u domaćoj poljoprivredi, naročito za male i srednje proizvođače koji traže alternativu klasičnim ratarskim usevima.
U svetlu ovih informacija, mak se čini kao svetla tačka u srpskoj poljoprivredi, sa potencijalom da postane važan izvor prihoda za mnoge farmere u regionu.
