Puna primena novog EES sistema, koji je deo reforme sistemskog upravljanja granicama Evropske unije, planirana je za 10. april 2026. godine. Iako se očekuje da će sistem biti u potpunosti implementiran do tog datuma, državljani trećih zemalja koji će ovog leta ulaziti u Šengensku zonu i dalje će prolaziti kroz ručno pečatiranje pasoša. Ovo je omogućeno zbog „određenih fleksibilnosti“ koje je Evropska komisija pružila državama članicama, kako bi se olakšalo upravljanje potencijalnim gužvama tokom perioda pojačanog prometa, potvrdio je portparol EU.
EES, ili Evropski sistem za ulazak i izlazak, predstavlja biometrijski sistem koji je postepeno počeo da se uvodi u oktobru 2025. godine. Njegova osnovna funkcija biće da zameni dosadašnje pečatiranje pasoša za posetioce iz trećih zemalja. U okviru ovog sistema, biometrijski podaci kao što su skeniranje lica i otisci prstiju biće prikupljani na granicama Evropske unije.
Uvođenje EES sistema nije bilo bez izazova. Evropska unija je pokazala interesovanje da smanji razmere operativnih problema koji su se pojavili tokom njegovog testiranja. Međutim, Međunarodni savet aerodroma Evrope (ACI Europe) je još u decembru ukazao na „rastuće operativne probleme“ koji su proizašli iz primene ovog sistema. Na primer, aerodrom u Lisabonu u Portugalu je bio primoran da obustavi upotrebu EES-a na nekoliko nedelja zbog dugih redova, pre nego što je ponovo započeo testiranje sistema sredinom januara.
Ova dodatna fleksibilnost koju je EU odobrila državama članicama pruža „neophodne alate za upravljanje potencijalno dugim kolonama“ ovog leta, što je ključno za održavanje efikasnosti na granicama. Mnoge države članice su zabrinute zbog mogućih zastoja, posebno tokom letnjih meseci kada se očekuje povećan broj putnika.
Pored EES-a, Evropska unija planira i uvođenje Evropskog sistema za informacije o putovanjima i odobrenja (ETIAS). Ovaj sistem je zamišljen kao dodatak EES-u i očekuje se da će postati operativan u poslednjem kvartalu 2026. godine. ETIAS će omogućiti unapređeno upravljanje podacima o putnicima i dodatno olakšati kontrolu na granicama.
Biometrijski sistemi kao što je EES donose brojne prednosti, uključujući brže procesuiranje putnika i poboljšanu sigurnost. Međutim, njihova implementacija zahteva temeljnu pripremu i obuku osoblja na granicama, kako bi se izbegle gužve i problemi koji su se već pojavili tokom testiranja.
Zbog svih ovih izazova, važno je da države članice i Evropska komisija nastave da rade zajedno kako bi se osiguralo da proces implementacije EES-a bude što efikasniji. U tom smislu, komunikacija sa putnicima i informisanje o novim procedurama biće od suštinskog značaja.
Iako su implementacija EES-a i ETIAS-a neophodni koraci ka modernizaciji sistema upravljanja granicama, treba imati na umu da će uspeh zavisiti od sposobnosti EU da reši operativne probleme koji su se već pojavili. S obzirom na to da se očekuje povećanje broja putnika u narednim godinama, proaktivan pristup će biti ključan za osiguranje efikasnosti i sigurnosti na granicama.
U zaključku, EES predstavlja značajan korak napred za Evropsku uniju u oblasti upravljanja granicama, ali njegova uspešna implementacija zavisi od sposobnosti članica da se prilagode novim sistemima i izazovima koji dolaze sa njima. Sa pravim strategijama i resursima, EU može smanjiti gužve i poboljšati iskustvo putnika, dok istovremeno osigurava sigurnost svojih granica.
