Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, konkretno Grupa za suzbijanje ekološkog kriminala PU Smederevo, zajedno sa Službom za suzbijanje kriminala UKP, kao i sa vodnom, šumarskom, poljoprivrednom inspekcijom i inspekcijom za zaštitu životne sredine, sproveli su kontrolu privrednog društva „Plana beton“. Ova akcija je izvedena po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva u Velikoj Plani, prilikom čega je uhapšen L. C. (30). On se sumnjiči za niz krivičnih dela, uključujući neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću, nedozvoljenu proizvodnju i trgovinu, oštećenje životne sredine, kao i protivpravno zauzimanje zemljišta.
Osnovi sumnje ukazuju na to da je L. C., kao vlasnik pomenutog privrednog društva, bez potrebnih saglasnosti, licenci, vodnih uslova i dozvola nadležnih organa, iskopavao šljunak i pesak iz korita Velike Morave. Ove aktivnosti su se odvijale na parcelama koje su u vlasništvu Republike Srbije i pod upravom Javnog vodoprivrednog preduzeća „Srbijavode“. Ovo područje se nalazi u takozvanoj crvenoj zoni, u blizini Žabarskog mosta, gde je planom vađenja rečnog nanosa zabranjeno iskopavanje.
Prema informacijama, osumnjičeni je nelegalnim iskopavanjem mineralnih sirovina narušio prirodni vodotok reke, a sumnja se da je materijal koji je iskopao prodavao, čime je pribavio protivpravnu materijalnu korist. Ova aktivnost nije samo prekršila zakone o zaštiti životne sredine, već je i značajno narušila geomorfologiju prirodnog staništa, proširujući rečno korito i ugrožavajući biljni i životinjski svet na toj lokaciji.
Osumnjičeni L. C. je priveden nadležnom tužilaštvu uz krivičnu prijavu. Ovakvi slučajevi ekološkog kriminala postaju sve češći u Srbiji, a pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova nastavljaju intenzivan rad na sprečavanju i otkrivanju ovakvih dela. U tom smislu, upućen je apel građanima da prijavljuju sve slučajeve ekološkog kriminala.
Ekološki kriminal predstavlja ozbiljan problem ne samo za životnu sredinu, već i za zdravlje građana. Nezakonito vađenje prirodnih resursa može dovesti do dugoročnih posledica po ekosisteme, uključujući gubitak biodiverziteta, eroziju tla, zagađenje voda i vazduha. U ovom kontekstu, važno je da se podigne svest o očuvanju prirodnih resursa i zaštiti životne sredine.
U poslednje vreme, sve više institucija i nevladinih organizacija se angažuje na problemima ekološkog kriminala i zaštite prirode. Ove organizacije često sprovode edukativne kampanje kako bi informisale građane o važnosti očuvanja životne sredine i načinu na koji mogu doprineti smanjenju ekološkog kriminala. Takođe, saradnja sa lokalnim zajednicama može biti ključna u otkrivanju i sprečavanju ovakvih krivičnih dela.
S obzirom na sve veće izazove u vezi sa zaštitom životne sredine, neophodna je i adekvatna regulativa koja će omogućiti efikasnije sprovođenje zakona. Poboljšanje zakonskih okvira i jačanje inspekcijskih službi su neki od koraka koje bi države trebalo da preduzmu kako bi se smanjila pojava ekološkog kriminala.
Kao društvo, moramo preuzeti odgovornost za očuvanje naše okoline i prirodnih resursa. Ekološki kriminal ne ugrožava samo prirodu, već i naše zajednice i zdravlje. Prijavljivanje sumnjivih aktivnosti, kao što je nelegalno vađenje peska i šljunka, može igrati ključnu ulogu u borbi protiv ovog problema.
U svetlu ovih događaja, očigledna je potreba za zajedničkim delovanjem svih nivoa društva u cilju zaštite životne sredine i prirodnih resursa. Svi građani imaju odgovornost da se bore protiv ekološkog kriminala i da čuvaju našu planetu za buduće generacije.
