Bivši komandant NATO, Vesli Klark, nastavio je danas svedočenje pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu, gde je izneo tvrdnje o osveti protiv Srba tokom sukoba na Kosovu, ali je istakao da nema dokaza da je bivši lider tzv. OVK, Hašim Tači, stajao iza tih akcija. Klark, koji svedoči kao svedok odbrane u slučaju protiv Tačija i drugih bivših komandanata OVK, rekao je da su tokom sukoba postojale nasilne akcije usmerene protiv Srba, ali je naglasio da nije video dokaze koji bi povezali Tačija sa tim događajima.
Klark je istakao da OVK nije imala jasno definisan lanac komande, a da su se na čelu operativnih zona nalazile jake ličnosti poput Ramuša Haradinaja, koje su rizikovale svoje živote tokom borbi sa srpskim snagama. Penzionisani američki general je takođe naglasio da ne postoje dokazi o proterivanju 170.000 Srba sa teritorije Kosova koji bi mogli biti povezani sa OVK, kao ni o hapšenju i pritvaranju građana.
Tokom bombardovanja 1999. godine, Klark je naveo da je imao samo nekoliko sastanaka sa Tačijem, uglavnom zbog nedostatka informacija o položajima srpskih snaga. Na pitanje tužioca o tome da li je OVK dobijala naoružanje od članica NATO nakon sporazuma u Rambujeu, Klark je odgovorio da ne zna. Tužilac je takođe pročitao izjavu koja se pripisuje Klarku da će NATO ići sve do Beograda, na šta je Klark odgovorio da se ne seća takve izjave, ali je potvrdio da je rekao da je NATO spreman da odgovori ukoliko bi srpska vojska pokušala da se ponovo vrati na teritoriju Kosova.
Klark je takođe govorio o dolasku ruske vojske na aerodrom kod Prištine, rekavši da su dobili informacije o ruskoj avijaciji koja se sprema da dođe na Kosovo. On je napomenuo da je OVK tokom sukoba bila u haosu, sa mnogim komandantima koji nisu slušali jedinstvenu komandu. Tokom svedočenja, naglasio je da su nasilne akcije protiv Srba bile individualne i da nisu bile orkestrirane, nazivajući ih delom balkanske tradicije osvete.
U nekoliko navrata, Klark je optužnicu protiv Tačija nazvao „neosnovanom“ i delove izveštaja specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija nazvao „proizvodom ruskih spekulacija“. Govoreći o tvrdnjama prvog komandanta KFOR-a, britanskog generala Majka Džeksona, koji je pisao o besu i osveti među članovima OVK, Klark je rekao da se radi o tipičnoj balkanskoj tradiciji.
Svedočenje Veslija Klarka počelo je juče i očekuje se da traje oko dva dana. On je ranije svedočio u Hagu, ali u slučaju protiv Slobodana Miloševića 2003. godine. Proces protiv bivših lidera OVK započeo je 2023. godine, tri godine nakon njihovog hapšenja i prebacivanja u pritvor u Hag. Očekuje se da će presuda biti doneta početkom 2026. godine.
Optuženi su teretili za zločine protiv čovečnosti, uključujući progon, mučenje, ubistva i prisilne nestanke, kao i za ratne zločine poput proizvoljnog lišenja slobode i surovog postupanja. Ova dela su navodno izvršena u periodu od marta 1998. do septembra 1999. godine na različitim mestima u AP Kosovu i Metohiji, kao i u severnoj Albaniji.
Svi optuženi su negirali krivicu i trenutno se nalaze u haškom pritvoru od oktobra 2020. godine. Sudski proces i dalje izaziva veliku pažnju, s obzirom na složenost i osjetljivost tema koje se tiču sukoba na Balkanu, kao i na dugotrajne posledice koje su proizašle iz tih događaja. Klarkovo svedočenje je još jedan korak u rasvetljavanju složenih odnosa i događaja koji su oblikovali savremenu istoriju regiona.
