Uskoro bi vozači u Srbiji mogli da dožive olakšanje kada je reč o prevarama sa vraćanjem kilometraže na polovnim automobilima. Odbor za transport i turizam Evropskog parlamenta usvojio je izmene zakona o tehničkoj ispravnosti vozila, fokusirajući se na borbu protiv manipulacija sa smanjenjem pređenih kilometara. Očekuje se da će novi akt biti usvojen do kraja godine, što bi moglo značajno da unapredi zaštitu potrošača.
Iako Srbija nije članica EU, novi propisi će imati indirektan pozitivan uticaj na ovdašnje tržište polovnih automobila. Kada EU poveže nacionalne baze podataka, trgovcima će biti otežano „čišćenje“ istorije automobila prilikom izvoza. Potrošači iz Srbije, koji često uvoze polovnjake iz EU, moći će da provere istoriju vozila putem broja šasije, čime će se smanjiti rizik od prevara.
Vraćanje kilometraže predstavlja jedan od najčešćih oblika prevara u Srbiji i EU. Prema istraživanju jedne renomirane kompanije, ovakve prevare koštaju Srbiju više od 421,8 miliona dinara godišnje. Kada kupuju automobile sa lažiranom kilometražom, potrošači u Srbiji prosečno plaćaju 6,6% više nego što bi trebalo. Na primer, za automobil koji se prodaje za 1,2 miliona dinara, kupac može da plati dodatnih 80.000 do 100.000 dinara više zbog falsifikovane kilometraže.
EU teži zatvaranju pravnih i tehničkih „rupa“ koje omogućavaju prevarantima vraćanje brojača prilikom izvoza polovnjaka. U planu je uspostavljanje centralizovanog digitalnog sistema za praćenje istorije vozila. Jedna od ključnih novina je da će servisne radionice morati da evidentiraju stanje kilometraže prilikom svake usluge ili popravke koja traje duže od sat vremena. Takođe, proizvođači modernih vozila biće obavezni da automatski prate i šalju podatke o kilometraži u nacionalne baze podataka.
Petar Živković, generalni sekretar Asocijacije automobilskih novinara Srbije, smatra da je namera EU da se bori protiv prevara dobra vest za Srbiju. On naglašava da posledice manipulacije sa kilometražom nisu samo finansijske, već se postavlja pitanje i bezbednosti vozila. Naši vozači se često oslanjaju na specijalizovane firme za proveru istorije vozila, ali je i to često nedovoljno pouzdano.
Do sada su se prevaranti često služili strategijom da automobil sa visokom kilometražom, recimo 350.000 kilometara, prodaju u Srbiji kao da ima samo 150.000. Kada novi zakon stupi na snagu, informacije o kilometraži će biti digitalno „zaključane“ u bazi matične zemlje, što će otežati manipulaciju. Prevaranti će se suočiti sa krivičnim delom, a tehnička izvodljivost vraćanja kilometraže će biti znatno smanjena.
Pored digitalizacije, EU planira i strože propise za dokumentaciju polovnih vozila koja se izvoze. Kupci u Srbiji moći će da zahtevaju zvanične izvozne sertifikate iz EU, koji će sadržati poslednju upisanu kilometražu. Iako postoji mogućnost fizičke manipulacije prilikom prolaska vozila kroz nekoliko zemalja van EU, legalni digitalni trag u bazi zemlje porekla ostaje nepromenjen i lako proverljiv.
Stariji modeli vozila, koja nisu fabrički umrežena, oslanjaće se na evidenciju iz servisa, što može predstavljati veći rizik od manipulacije u prelaznom periodu. Punom primenom novih evropskih propisa na terenu očekuje se da se krene od 2028. godine, što bi moglo značajno uticati na tržište polovnih vozila u Srbiji.
U svetlu ovih promena, vozači u Srbiji mogu očekivati veću zaštitu prilikom kupovine polovnih automobila, čime će se smanjiti rizik od prevara i povećati sigurnost na putevima.
