Uoči kraja sezone na Večernjoj sceni Pozorišta lutaka „Pinokio“, premijerno je izvedena predstava „Dnevnik Ane Frank“ u režiji Stevana Bodrože. U ovoj predstavi, glavna junakinja ima dva lica: Brankicu Sebastijanović i lutke koje su rađene po njenom liku. Obe se suočavaju s izazovom da ispričaju tragičnu priču o maloj jevrejskoj devojčici koja je tokom Drugog svetskog rata bila sakrivena na tavanu u Amsterdamu.
Brankica, poznata glumica, tokom razgovora naglašava kako se njena odluka da se angažuje u lutkarskom pozorištu desila spontano. Pre dve godine je radila na predstavi „Snežana i sedam patuljaka“, a u ovoj novoj predstavi, pored lutkarskih elemenata, ima i dramske delove. Oseća se udobno u „Pinokiju“ i uživa u radu s kolegama koje poznaje još iz studentskih dana. Objašnjava da je lutkarska umetnost drugačija i zahteva vreme da se prilagodi mehanizmu rada s lutkom.
Brankica ističe kako je u lutkarskom pozorištu glumac u drugom planu, što može biti izazovno, posebno za mlade i lepe glumice. Ipak, ona se fokusira na to da se poveže sa svojom lutkom i oživi je na sceni. Njena uloga Ane Frank zahteva punu posvećenost i emocionalni angažman, a ona se trudi da predstavi Anu na svoj način, bez izmena u tekstu.
U razgovoru se dotakla i svojih korena u Sarajevu, gde je odrasla tokom rata. Iako se ne seća mnogo tog perioda, Brankica je svesna kako su njeni roditelji radili na tome da je zaštite od trauma. Ove godine je prvi put posetila Sarajevo, gde je nastupila na festivalu i dobila nagradu, što joj je puno značilo. Povezanost s gradom je za nju važna, jer je to mesto njenog rođenja, iako je napustila Sarajevo kao mala.
Brankica je završila Fakultet dramskih umetnosti, gde je imala priliku da uči od izuzetnog pedagoga Vlade Jevtovića, koji je podsticao studente da budu verni sebi. Njena karijera je počela sa ulogama snažnih ženskih likova, ali se kasnije okrenula drugačijim ulogama. Prva značajna uloga bila je u seriji „Sinđelići“, a zatim i u „Samcu u braku“, što je odredilo njen put u karijeri.
S obzirom na trenutnu situaciju u lutkarskom pozorištu, Brankica izražava zabrinutost da bi joj to moglo „uskratiti“ velike dramske uloge. Međutim, ona je otvorena za promene i ne obavezuje se da ostaje u lutkarskom pozorištu ako to više ne bude ispunjavajuće za nju. Veruje da je važno ostati častan i dostojanstven, kako u poslu, tako i u privatnom životu.
Brankica se nada da će njena predstava „Dnevnik Ane Frank“ ostaviti snažan utisak na publiku, kao što je ostavila na nju. Na kraju, naglašava da je njen cilj da se bori za vrednosti koje su joj važne i da ostane dosledna sebi, bez obzira na izazove koje donosi pozorišni svet.
