U Parizu se sve više razmatra ideja o uvođenju posebnih vagona za žene i decu u podzemnoj železnici, kao odgovor na rastuće nasilje nad ženama. Ovaj predlog je postao aktuelan nakon nedavnog napada na 26-godišnju devojku iz Brazila, koja je doživela fizičko nasilje u vagonu prigradske železnice. Incident se dogodio ujutro, kada je napadač, mladić iz Egipta, napao devojku u gotovo praznom vagonu. Njena spasiteljka, druga putnica, je intervenisala i pozvala pomoć, što je napadača odvratilo od daljih nasilnih radnji.
Ovaj događaj je izazvao lavinu reakcija, a mnogi Parižani su počeli da traže promenu, predlažući da se uvedu posebni vagoni za žene i decu, s obzirom na to da više od 70% žena izjavljuje da su tokom svog života doživele seksističke incidente u javnom prevozu. Tokom prošle godine, u Francuskoj je prijavljeno više od 3.300 seksualnih napada u javnom saobraćaju, što je povećanje od 6% u odnosu na prethodnu godinu. Statistika pokazuje da su u više od 90% slučajeva žrtve žene, a napadači su gotovo uvek muškarci.
U vezi sa ovom idejom, predloženi vagoni bi bili obeleženi ružičastom bojom, sa siluetama žene i deteta na vratima, dok bi muškarci bili isključeni iz ovih prostora. Ovaj koncept je inspirisan praksom iz nekih zemalja na Bliskom istoku, gde su slična rešenja već usvojena. Međutim, u Francuskoj se suočavaju s podeljenim mišljenjima o ovom pristupu. Dok jedni veruju da bi to ohrabrilo žene da se kreću samostalno, drugi smatraju da bi to moglo predstavljati korak unazad u borbi za ravnopravnost polova.
Pored toga, istraživanja pokazuju da se sve više žena oseća nesigurno u javnom prevozu. Preko 50% ispitanica izjavljuje da se ne oseća bezbedno u pariskoj železnici, a 80% je stalno na oprezu. Čak 75% žena koje su napadnute su mlađe od 30 godina, a 36% su maloletnice. Ovaj trend je izazvao zabrinutost među vlastima, koje su pokušale da poboljšaju bezbednost u gradskom prevozu. Postavljanje kamera sa veštačkom inteligencijom koje mogu prepoznati sumnjivo ponašanje predstavlja jedan od koraka ka rešavanju ovog problema.
S obzirom na rastući broj napada, javnost je sve više angažovana na ovom pitanju. U 2016. godini, samo 10% prolaznika je intervenisalo u slučajevima nasilja, dok danas taj procenat iznosi 23%. Iako postoje kamere u pariskom metrou, to nije sprečilo počinioce da se upuste u nasilne radnje. Preporučuje se da se umesto segregacije polova, treba fokusirati na strože kazne za počinioce nasilja i povećanje prisustva policije.
U svetlu ovih događaja, razmatra se i praksa iz drugih zemalja. Na primer, u Kairu su deo vagona od 1989. godine rezervisani za žene, dok su u Maleziji od 2010. godine uvedeni ružičasti vagoni. U Dubaju, muškarci koji uđu u ženski vagon mogu biti kažnjeni sa 100 dirhama, što je otprilike 23 evra. Ove mere su uobičajene u mnogim zemljama, dok u zapadnim zemljama ovakav pristup još uvek nije usvojen.
S obzirom na to da se diskusija o bezbednosti žena nastavlja, važno je pronaći rešenja koja će omogućiti svim ljudima, bez obzira na pol, da se osećaju sigurno u javnom prevozu. Dok se razmatraju različite strategije, jasno je da je potreba za zaštitom žena i deca hitna i da zahteva hitnu reakciju društva i vlasti. Do tada, mnoge žene će se suočavati s izazovima kada odluče da koriste javni prevoz, posebno u večernjim satima, ostavljajući roditeljima da se brinu o njihovoj sigurnosti.
