Direktor kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon nedavno je na društvenoj mreži Iks izneo stav o važnosti ustavnog priznanja srpskog jezika kao službenog u Crnoj Gori. Prema njegovim rečima, ovo priznanje bi predstavljalo uvažavanje stvarne jezičke strukture društva i demokratske volje najbrojnije jezičke zajednice u toj zemlji. Gujon je ovim izjavama reagovao na nedavne komentare premijera Crne Gore Milojka Spajića, koji je nazvao situaciju „ucenjivačkim modelom saradnje“.
Ova situacija se dodatno zakomplikovala otkazivanjem podrške Demokratske narodne partije (DNP) vladi, što je usledilo zbog neispunjenja zahteva DNP-a da se formira radna grupa koja bi se bavila pitanjima statusa srpskog jezika i identiteta. Ova tema je veoma važna u Crnoj Gori, gde se srpski jezik govori od strane značajnog dela populacije, a njegovo priznavanje kao ravnopravnog sa crnogorskim jezikom izaziva različite reakcije među političkim akterima i društvom.
Gujon je istakao da bi priznanje srpskog jezika kao službenog doprinelo stabilnosti i pomirenju u društvu koje je često podeljeno po etničkim i jezičkim linijama. On smatra da bi ovakav korak bio prilika za izgradnju boljih međusobnih odnosa među različitim zajednicama u Crnoj Gori. Ova izjava dolazi u trenutku kada se čini da je jezičko pitanje postalo sve više političko pitanje, a ne samo kulturno ili identitetsko.
Premijer Spajić je, s druge strane, naglasio da je njegov kabinet otvoren za dijalog, ali je takođe naglasio da se ne može pristati na „ucenjivanje“ u političkim pregovorima. Njegova vlada je pod pritiskom da se pozabavi mnogim pitanjima, uključujući ekonomske reforme i evropske integracije, a dodatni sukobi oko jezika mogu otežati postizanje tih ciljeva.
U Crnoj Gori, jezička i etnička pitanja često su povezana sa širim političkim i društvenim kontekstima. Mnogi ljudi smatraju da je srpski jezik deo njihovog identiteta, dok drugi smatraju da bi priznanje srpskog jezika moglo ugroziti crnogorski nacionalni identitet. Ova debata nije nova, ali se čini da je u poslednje vreme ponovo na površini, posebno u svetlu promena u političkom pejzažu Crne Gore.
U poslednjim godinama, Crna Gora je bila suočena s brojnim izazovima, uključujući političke krize i proteste. Ova situacija je dodatno komplikuje i pitanje jezika, koje je uvek bilo osetljivo. Dok neki politički akteri traže veće priznanje srpskog jezika, drugi se protive tome iz straha od gubitka identiteta.
Pitanje jezika u Crnoj Gori takođe je odraz šireg regionalnog konteksta. Na Balkanu, jezik je često korišćen kao instrument politike i identiteta. U mnogim slučajevima, jezik može postati sredstvo mobilizacije ili isključivanja, zavisno od političkih ciljeva.
U tom smislu, Gujonove izjave o ustavnom priznanju srpskog jezika mogu se posmatrati kao poziv na dijalog i pomirenje, ali i kao izazov za vladu Crne Gore da se suoči s ovim pitanjem na konstruktivan način. U isto vreme, važno je napomenuti da je svaki pokušaj da se pitanje jezika reši kroz politiku može izazvati dodatne tenzije, ukoliko se ne pristupi s pažnjom.
U zaključku, situacija oko srpskog jezika u Crnoj Gori ostaje kompleksna i višeslojna. Ustavno priznanje srpskog jezika kao službenog može doneti određene koristi, ali takođe zahteva oprezan pristup kako bi se izbegle dodatne podela u društvu. U tom smislu, važno je nastaviti dijalog i raditi na izgradnji zajedničkog razumevanja među različitim jezičkim i etničkim zajednicama u Crnoj Gori.
