Ovaj nesumnjivi manjak padavina postajao bi nam još jasniji kada bismo se osvrnuli na kišoviti maj kada su kiše padale, u proseku, svaki drugi dan, piše Klima 101.
Tokom juna 2025. godine, na ukupno osam meteoroloških stanica, uključujući Valjevo, Kragujevac, Negotin, Požegu, Kraljevo, Ćupriju, Leskovac i Kuršumliju, nije izmerena niti jedna jedina kap kiše. Drugim rečima, ukupne junske padavine na više stanica širom zemlje iznosile su 0 mm. Čak i na mestima gde je kiša pala, nje jedva da je bilo. Jun je tipično najkišovitiji mesec u Srbiji, kada padne 12-13% ukupnih godišnjih padavina, što čini oko jedne osmine. Mesečna suma padavina u Srbiji obično se kreće u opsegu od 60 do 120 mm, ali ovog puta to nije bio slučaj. Umesto tipičnih junskih pljuskova, Srbija je doživela ekstremnu sušu.
Dr Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu objašnjava da su klimatske promene dovele do povećane klimatske varijabilnosti. Period od juna do avgusta postaje sušniji, a klimatski maksimum padavina pomera se ka ranijim mesecima. Tendencija je takva da je jun sve sušniji, zajedno sa julom i avgustom. Od 1951. do 2025. godine, sedam od deset najsušnijih meseci desilo se od 2000. naovamo, a ovaj jun je apsolutno rekordni uz manjak padavina od skoro 80 mm u odnosu na normalu.
Pored suše, jun 2025. godine bio je i najtopliji mesec u istoriji, a 26. juna oboreni su temperaturni rekordi u više gradova. Negativni uticaji suše u Srbiji su značajni. Jedan od najugroženijih aspekata je vodosnabdevanje. U junu su proglašene vanredne situacije u Dimitrovgradu i Gadžinom Hanu, gde su izvorišta radila na samo 20% kapaciteta. Zbog nestašice vode, zabranjen je rad svih autoperionica koje koriste vodu iz gradskog vodovoda, a Odeljenje za inspekcijske poslove sprovodi pojačane kontrole.
Proizvodnja hrane takođe trpi velike posledice. Suše zahvataju skoro sve grane poljoprivrede, osim proizvodnje u zatvorenom gde se vrši navodnjavanje. Ugroženost voćarstva zavisi od lokacije, vrste i opremljenosti voćnjaka sistemima za navodnjavanje. U vreme suša, hidroelektrane raspolažu znatno manjom količinom vode, dok se povećava potrošnja struje zbog visokih temperatura.
U najnaseljenijim gradovima, Beogradu i Novom Sadu, kiša nije padala sve do 26. juna, kada je zabeleženo svega 0,1 mm padavina u Beogradu i 1,8 mm u Novom Sadu. Tokom 29 od ukupno 30 junskih dana, nije bilo padavina u ova tri grada. Pre 26. juna, kiša u Beogradu poslednji put pala je 29. maja, što predstavlja niz od 27 uzastopnih dana bez padavina. Ovako nešto predstavlja klimatski događaj koji se dešava jednom u 872 godine, pod pretpostavkom da se klimatski obrasci ne menjaju.
S obzirom na trenutne klimatske promene, Srbija postaje toplija brže od globalnog proseka. Dok se u prošlosti jedna sušna godina javljala tokom jedne decenije, danas svaka druga godina, u proseku, ima sušu. Ova 2025. godina će postati deo sumorne statistike. Suša je zahvatila čitavu teritoriju zemlje u različitim oblicima, uključujući umerenu, ekstremnu i izuzetnu sušu.
RHMZ je 25. juna izdao prvo hidrološko upozorenje na minimalne proticaje i niske plovidbene nivoe, mesec dana ranije nego prošle godine. Ovo ukazuje na potencijalnu hidrološku sušu koja može dovesti do dugotrajnog smanjenja proticaja u rekama i smanjenih rezervi vode u jezerima i podzemnim akviferima.
Klimatske promene imaju značajan uticaj na karakteristike zemljišta i vrste vegetacije. U uslovima ubrzanih klimatskih promena, temperatura raste, a količine padavina postaju nedovoljne. Prema rečima dr Vuković Vimić, južni, jugoistočni i istočni delovi zemlje biće u polusušnoj klimi, dok će zapadna Srbija ostati vlažna, što predstavlja rezervu za budućnost.
Adaptacija na klimatske promene je od ključnog značaja za sve građane. Srbija treba da ulaže u prilagođavanje ne samo na današnju, već i na buduću, još topliju i sušniju klimu. Ova situacija zahteva hitne i dugoročne mere kako bi se ublažili negativni efekti suše i obezbedilo održivo vodosnabdevanje i proizvodnju hrane.
