Nestašica goriva u Francuskoj postala je gorući problem nakon što su vozači požurili da napune rezervoare usled uvođenja ograničenja cena, što je dodatno opteretilo zalihe na stotinama benzinskih pumpi. Prema izveštajima Ministarstva energetike i različitih medija, oko 900 benzinskih pumpi ostalo je bez najmanje jedne vrste goriva, a oko 700 od njih upravlja energetski gigant TotalEnergies. Ova situacija se može pripisati logističkim problemima, a ne nacionalnom nedostatku zaliha.
Procene ukazuju na to da je do 1.600 lokacija moglo iskusiti privremene nestašice zbog rasta cena goriva, koji je povezan sa trenutnim sukobima na Bliskom istoku. Cene dizela u Francuskoj su dostigle rekordne visine od oko 2,25 evra po litru, što je dodatno opteretilo vozače i privredu.
Sukobi u regionu, posebno američko-izraelski rat protiv Irana, izazvali su globalni energetski šok, rezultirajući skokom cena nafte i povećanjem troškova goriva za potrošače širom sveta. Sukob je znatno ugrozio protok kroz Ormuski moreuz, ključnu arteriju za oko petinu svetske nafte. Kao odgovor na porast potražnje, TotalEnergies je produžio ograničenje cena benzina i dizela na svojim pumpama širom kontinentalne Francuske do 7. aprila.
U zvaničnom saopštenju, kompanija je navela da je saobraćaj u njenoj mreži naglo porastao od sredine marta, ukazujući na „lokalizovane tenzije u snabdevanju“, posebno za dizel. Portparolka francuske vlade, Mod Brežon, izjavila je da je manje od 10% benzinskih pumpi pogođeno nestašicama i naglasila da trenutno nema rizika od opšte nestašice. Ona je dodala da Francuska i dalje poseduje oko 100 miliona barela strateških rezervi, što ukazuje na to da zemlja ima određenu manevrsku sposobnost u suočavanju sa ovim problemima.
Rastući troškovi energije počeli su da se odražavaju na širu ekonomiju. Inflacija u Francuskoj ubrzala je na 1,9% u martu, što je najbrže od avgusta 2024. godine, dok su cene energije skočile za 7,3% nakon više od godinu dana pada, prema podacima statističkog zavoda Insee. Ovi faktori predstavljaju dodatni pritisak na potrošače i privredu, koja se već suočava sa brojnim izazovima.
Izvršni direktor kompanije Šel, Vael Savan, upozorio je da bi Evropa mogla biti suočena sa ozbiljnim nestašicama goriva zbog šteta na energetskim postrojenjima u Zalivu usled rata u Iranu. On je naglasio da je mlazno gorivo već pogođeno, a da bi dizel mogao biti sledeći, a potom i benzin pred letnju sezonu vožnje. Ova kriza dodatno je pokrenula debate unutar Evropske unije o snabdevanju energijom.
Pre 2022. godine, Rusija je snabdevala oko četvrtinu uvoza nafte unutar EU, ali je od tada blok značajno smanjio kupovinu ruskih energenata i planira potpuno ukidanje do 2027. godine. Ova odluka dolazi kao odgovor na geopolitičke tenzije i potrebu za diversifikacijom izvora snabdevanja.
S obzirom na sve veće izazove u oblasti snabdevanja energijom, Francuska i druge evropske zemlje moraju preispitati svoje strategije i raditi na jačanju energetske sigurnosti. Kriza sa gorivom može poslužiti kao podsticaj za ubrzavanje prelaska na alternativne izvore energije i smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva. U međuvremenu, potrošači će morati da se prilagode novim realnostima na tržištu, dok se situacija i dalje razvija.
