Izraelski premijer Benjamin Netanjahu odbio je zahtev francuskog predsednika Emanuela Makrona da poseti Izrael pre očekivanog priznanja palestinske države, koje je Francuska najavila za kraj ovog meseca. Ova informacija je objavljena od strane izraelskog javnog servisa Kan. Makron je planirao kratku posetu Izraelu pre Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, na kojoj se očekuje da će Francuska podržati priznanje palestinske države, zajedno s drugim zapadnim zemljama.
Netanjahu je postavio uslov za posetu – da Makron odustane od priznanja Palestine, što je francuski predsednik odbio. Naime, Makron je 24. jula najavio da će Francuska priznati Palestinu kao nezavisnu državu, a zvanično priznanje se očekuje tokom septembra na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. On je istakao da je ovo odgovor na sve težu situaciju u Pojasu Gaze.
U isto vreme, Netanjahu je kritikovao premijera Belgije Barta De Vevera, nazivajući ga „slabim liderom“ koji pokušava da umiri islamski terorizam „žrtvujući Izrael“. Ova kritika dolazi dan nakon što je Brisel najavio da će priznati palestinsku državu. Izraelski premijer je rekao da De Veve želi „da nahrani terorističkog krokodila pre nego što proguta Belgiju“, naglašavajući da će Izrael „nastaviti da se brani“.
Vlada Izraela je izrazila nezadovoljstvo zbog najava nekoliko zemalja, uključujući Francusku, Veliku Britaniju, Kanadu, Australiju i Belgiju, da će formalno priznati palestinsku državu tokom zasedanja svetskih lidera u sedištu Ujedinjenih nacija. Prethodno je ministar spoljnih poslova Belgije, Maksim Prevo, najavio da će se Belgija pridružiti grupi zemalja koje će priznati Palestinu na ovogodišnjem zasedanju Generalne skupštine UN, kao i da će uvesti sankcije Izraelu zbog rata u Gazi.
Ove tenzije između Izraela i zapadnih zemalja koje se opredeljuju za priznanje palestinske države dolaze u trenutku kada je situacija u Pojasu Gaze postala još teža. Gubitak života i humanitarna kriza su eskalirali, a međunarodna zajednica pokušava da pronađe rešenje za dugogodišnji sukob između Izraela i Palestinaca.
Francuska je, kao članica Evropske unije i važan akter na međunarodnoj sceni, odlučila da preuzme inicijativu u priznanju Palestine, što je potez koji je izazvao brojne reakcije. Mnogi analitičari smatraju da bi ovakvo priznanje moglo da doprinese daljoj polarizaciji situacije na Bliskom Istoku, ali i da otvori vrata za nove pregovore.
Netanjahu je, s druge strane, čvrsto stao na stranu izraelskih interesa, s naglaskom na potrebu za bezbednošću Izraela. Njegova vlada se protivi bilo kakvom jednostranom priznanju palestinske države bez sveobuhvatnog mirovnog sporazuma koji bi obezbedio sigurnost i priznanje od strane Palestinaca.
Ove tenzije nam ukazuju na složenost i delikatnost situacije na Bliskom Istoku, gde se istorijski sukobi i političke ambicije prepliću. S obzirom na to da se očekuje da će se na Generalnoj skupštini UN raspravljati o ovom pitanju, svet pažljivo prati kako će se situacija dalje razvijati i koje će posledice imati na regionalnu stabilnost.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da je međunarodna zajednica, uključujući Ujedinjene nacije, već dugi niz godina angažovana u pokušajima da pronađe rešenje za izraelsko-palestinski sukob. Međutim, svaki pokušaj da se postigne kompromis često se suočava s otporom sa obe strane, što dodatno otežava situaciju.
Ukratko, odbijanje Netanjahua da prihvati Makronovu posetu i uslove priznanja Palestine oslikava trenutnu napetost između Izraela i zapadnih zemalja, a očekivanja od Generalne skupštine UN u vezi s priznanjem palestinske države postavljaju nova pitanja o budućnosti mira i stabilnosti u regionu.
