Viši sud u Beogradu donio je prvostepenu presudu kojom je Filip Veizović oslobođen optužbi za napad na službeno lice. Incident se dogodio 27. maja 2024. godine, oko jedan sat posle ponoći, kada je saobraćajni policajac Vladimir Tasić pokušao da zaustavi Veizovića zbog prekršaja – preticanja preko pune linije. U tom trenutku, Tasić je bio udaren vozilom koje je, kako se sumnjalo, vozio Veizović. Međutim, tužilaštvo nije uspelo da dokaže da je okrivljeni zaista bio za volanom tog automobila.
Nakon presude, Veizoviću je ukinut pritvor u kojem je bio 21 mesec i pušten je na slobodu. Policajac Tasić je pretrpeo teške povrede, uključujući prelome, i još se nije oporavio. Nakon incidenta, automobil koji je udario Tasića je produžio dalje, a policija ga je pronašla napuštenog u Košutnjaku sat vremena kasnije. U blizini mesta događaja uhapšen je Veizović, dok je njegov prijatelj Andrej Jovičić, koji je bio pod uticajem narkotika, dobio status svedoka. U vozilu su pronađena tri mobilna telefona.
Sudija Goran Ramić, obrazlažući presudu, naglasio je da je nesporno utvrđeno da je policajac zadobio teške povrede i da ga je udario automobil marke „folcvagen polo“. Iako su na volanu i menjaču vozila pronađeni dominantni DNK tragovi Veizovića, na volanu su se nalazila još dva mešana DNK traga, a na menjaču jedan. DNK veštak iz Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku izjavio je da se ne može utvrditi kada su ti tragovi nastali i da li je Veizović zapravo poslednji vozio taj automobil te noći.
Tri dana pre objave presude, sud je ponovo ispitivao oštećenog Tasića, koji je izjavio da nije video ko je vozio automobil i nije mogao da precizira da li je reč o muškarcu ili ženi, niti koliko je osoba bilo u vozilu. Ova izjava dodatno komplikuje slučaj, jer se oslanja na svedočenje koje nije dovoljno precizno da bi se donela konačna presuda.
Zakon o bezbednosti saobraćaja u Srbiji postavlja jasne smernice o odgovornosti vozača u slučaju nesreća koje uključuju povredu ili smrt službenih lica. U ovom slučaju, tužilaštvo se suočilo sa izazovima u prikupljanju dokaza koji bi jasno povezali Veizovića sa incidentom. Nedostatak video dokaza ili svedočenja koja bi direktno ukazivala na njegovu krivicu otežalo je tužilaštvu da izgradi čvrst slučaj.
Oslobađajuća presuda za Veizovića ukazuje na složenost pravnog sistema i potrebu za jasnim i čvrstim dokazima u slučajevima gde su u pitanju teške povrede i napad na službeno lice. Mnogi pravni stručnjaci smatraju da su ovakvi slučajevi izazovni i zahtevaju visok nivo dokaza da bi se osiguralo da se pravda zadovolji.
U ovom slučaju, oslobađajuća presuda može izazvati različite reakcije u javnosti. Dok neki smatraju da je pravda zadovoljena, drugi su skeptični prema sistemu koji dopušta da se osumnjičeni oslobađa zbog nedostatka dokaza. Ovo može stvoriti osećaj nepravde, posebno među onima koji su direktno pogođeni incidentima u saobraćaju.
Filip Veizović, sada oslobođen svih optužbi, može se suočiti sa novim izazovima dok se vraća u normalan život. Pitanje odgovornosti i pravde ostaje otvoreno, a slučaj će verovatno biti predmet daljih rasprava u pravnim krugovima i među širom javnošću.
Ova situacija takođe ukazuje na važnost jačanja zakonskih okvira i praksi u oblasti bezbednosti saobraćaja, kako bi se osiguralo da se slične situacije ne ponove u budućnosti. Kroz edukaciju vozača, unapređenje saobraćajnih propisa i efikasnije sprovođenje zakona, moguće je smanjiti rizik od sličnih incidenata i zaštititi kako policijske službenike, tako i sve učesnike u saobraćaju.
