Najskuplji kvadrat stana prodat u Beogradu na vodi prošle godine dostigao je cenu od 11.811 evra, dok je najveća suma koja je izdvojena za stan iznosila 2.575.000 evra. Ove informacije su objavljene od strane Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), koji redovno izveštava o tržištu nekretnina na osnovu sklopljenih kupoprodajnih ugovora.
Na Savskom vencu prodata je najskuplja kuća za 4.000.000 evra, dok je najviša cena za garažno mesto zabeležena na Vračaru, gde je jedno mesto plaćeno 73.000 evra. Međutim, zanimljivo je da najskuplja nekretnina u zemlji nije stan ili luksuzna vila, već poljoprivredno zemljište. Najviša vrednost ugovora za njivu zabeležena je u opštini Sombor i iznosila je 8,15 miliona evra.
Tržište poslovnih prostora takođe je pokazalo zavidne rezultate. Najskuplji kvadrat poslovnog prostora prodat je na Savskom vencu po ceni od 12.969 evra, dok je najviša postignuta cena za poslovni prostor iznosila 3.098.790 evra. Ovo ukazuje na to da je Beograd privlačna destinacija za investitore u nekretnine, kako stambene, tako i poslovne.
Prema podacima RGZ, vrednost tržišta nepokretnosti u 2024. godini iznosila je 7,4 milijarde evra, što predstavlja rast od 15% u odnosu na prethodnu godinu. Broj sklopljenih kupoprodajnih ugovora takođe je zabeležen sa povećanjem, dostigavši broj od 126.787, što je porast od 4,2% u odnosu na 2023. godinu.
Tržište stanova zabeležilo je značajan porast aktivnosti u odnosu na prethodnu godinu, sa rastom broja kupoprodajnih ugovora od 12,8% i rastom vrednosti tržišta od 21,1%. S obzirom na to da je cena stanova tokom 2024. godine rasla umerenim tempom od oko 5% na godišnjem nivou, tržište nekretnina se čini stabilnim i atraktivnim za investitore.
Osim toga, zabeležen je rast kreditne aktivnosti u sektoru nepokretnosti, što se može povezati sa prethodnim ublažavanjem monetarne politike Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke. U ukupnom broju ugovora o prometu nepokretnosti, 10% je finansirano putem kredita, što je povećanje od 3 procentna poena u odnosu na 2023. godinu. Većina ovih sredstava je korišćena za kupovinu stanova.
Kreditno plaćanje je zabeleženo u 22% ugovora o kupovini stanova, što predstavlja porast u odnosu na 17% u prethodnoj godini. Ovi podaci ukazuju na to da su građani spremniji da se zadužuju za kupovinu nekretnina, što može doprineti daljem rastu tržišta.
U zaključku, tržište nekretnina u Srbiji, posebno u Beogradu, pokazuje znake rasta i stabilnosti. Sa sve većim interesovanjem za kupovinu stanova i poslovnih prostora, kao i sa rastućom kreditnom aktivnošću, izgleda da će trend rasta nastaviti i u budućnosti. Investitori i kupci nekretnina imaju razloga za optimizam, s obzirom na to da tržište pruža brojne mogućnosti za ulaganje i razvoj.
