Ambasador Ruske Federacije u Bosni i Hercegovini, Igor Kalabuhov, izneo je zanimljive i provokativne stavove o trenutnoj situaciji u zemlji. U intervjuu za „Glas Srpske“, on je istakao da nije normalno da Bosna i Hercegovina već tri decenije živi pod protektoratom, gde se njene odluke donose spolja, umesto da budu rezultat unutrašnjeg konsenzusa. Ovaj komentar dolazi u svetlu aktuelne političke situacije i izazova sa kojima se suočava BiH.
Kalabuhov je podsetio da je Rusija jedan od garanata Dejtonskog sporazuma, koji je okončao rat u Bosni i Hercegovini devedesetih godina. On je naglasio da je poštovanje ovog sporazuma ključno, kao i ravnopravnost dva entiteta – Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske – kao i tri konstitutivna naroda: Bošnjaka, Hrvata i Srba. Ova ravnopravnost, prema njemu, predstavlja osnovu za stabilnost i napredak zemlje.
U razgovoru je posebno naglašena važnost međusobnog poverenja između entiteta i naroda. Kalabuhov je rekao da bez poverenja nije lako ni u privatnom životu, a kamoli u državnim poslovima. Nedostatak poverenja, kako je rekao, rađa sumnju, zabrinutost i strahove, što dodatno komplikuje političku situaciju u BiH. On je ukazao na to da je neophodno raditi na izgradnji poverenja i međusobnog razumevanja kako bi se stvorili uslovi za napredak i razvoj.
Ambasador je takođe istakao da je ruski pristup BiH utemeljen na principima suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje. On je naglasio da Rusija ne namerava da se meša u unutrašnje poslove BiH, već da pruža podršku procesu koji vodi ka mirnom rešavanju nesuglasica i očuvanju stabilnosti. Rusija, kako je rekao, želi da vidi Bosnu i Hercegovinu kao stabilnu i prosperitetnu državu, koja će sama donositi odluke u skladu sa voljom svojih građana.
Kalabuhov je takođe govorio o uticaju stranih faktora na unutrašnju politiku BiH. On je ukazao na to da mnoge odluke koje se donose u zemlji često nisu u skladu sa interesima njenih građana, već su rezultat pritisaka sa strane. To, prema njegovom mišljenju, dodatno otežava situaciju i doprinosi nestabilnosti. On je pozvao na veću odgovornost svih aktera u BiH da preuzmu inicijativu u rešavanju problema kroz dijalog i saradnju.
Pitanje evropskih integracija je takođe bilo tema razgovora. Kalabuhov je naglasio da bi BiH trebala da nastavi da radi na svom putu ka evropskim integracijama, ali da to ne sme da bude na uštrb interesa njenog naroda i entiteta. On je ukazao na važnost održavanja ravnoteže između evropskih aspiracija i unutrašnje stabilnosti.
U svetlu svih ovih izjava, jasno je da je situacija u Bosni i Hercegovini kompleksna i da zahteva pažljivo razmatranje svih aspekata. Kalabuhovova izjava može se posmatrati kao poziv na jačanje unutrašnjeg dijaloga i izgradnju poverenja među svim akterima. Samo kroz zajednički rad i razumevanje moguće je izgraditi stabilniju i prosperitetniju budućnost za Bosnu i Hercegovinu.
Na kraju, važno je napomenuti da je održavanje mira i stabilnosti u BiH od suštinskog značaja ne samo za samu zemlju, već i za ceo region. S obzirom na istorijske tenzije i izazove, svi akteri, uključujući međunarodne partnere, moraju raditi zajedno kako bi se obezbedila stabilnost i održiv razvoj.
