Sveti sveštenomučenik Antim, čije se ime danas obeležava, rođen je u Nikomidiji i od malih nogu odgajan je kao pravi hrišćanin. Njegov život bio je ispunjen vrlinama koje su ga odlikovale kao izuzetnog vođu i duhovnog pastira. Kako se opisuje u žitijama, „telo njegovo beše umrtvljeno, duh smiren, zavist iskorenjena, gnev ukroćen, lenost prognana; … imaše ljubav k svima, mir sa svima; blagorazumnost posred sviju, revnost prema slavi Božjoj, javnu svima“.
Postavljen je za episkopa u Nikomidiji u vreme kada su hrišćani bili pod najtežim gonjenjima, koja su sprovodili carevi Dioklecijan i Maksimijan. U to vreme, hrišćanska vera je bila progonjena, a krivica vernika često je bila smrtna kazna. U Nikomidiji, gde je živeo, hrišćani su neprestano trpeli nasilje i teror. Zabeleženo je da je tokom jednog Božića u jednom hramu spaljeno 20.000 mučenika, a gonjenja su se nastavila, dovodeći mnoge hrišćane u tamnice, gde su čekali na muke i smrt.
Iako je bio svesan opasnosti, Sveti Antim nije bežao od mučeništva. Umesto toga, otišao je u jedno selo sa namerom da ojača svoju pastvu i podstakne ih da budu hrabri u svojim verovanjima. Njegova hrabrost i posvećenost bili su očigledni, jer je želio da podstakne vernike da ne odustaju od svoje vere, čak i u najtežim trenucima.
Jedno od njegovih pisama podrške hrišćanima u tamnici, koje je otkriveno, dospjelo je do cara Maksimijana. Ovaj dokument je izazvao carovu ljutnju, pa je on poslao 20 vojnika da pronađu Antima. Kada su vojnici došli do njega, starac ih je srdačno ugostio i tek potom im rekao da je on onaj koga traže. Njegova dobrota i skromnost ostavili su vojnike impresionirane, te su mu predložili da se sakrije, a da oni kažu caru da ga nisu pronašli.
Međutim, Antim je istakao važnost istine i Božjih zapovesti, naglašavajući da se ne sme prekršiti zapovest Božja. Odbio je da se sakrije i hrabro je krenuo sa vojnicima. Tokom puta, svi vojnici su primili hrišćanstvo i krstili se, što svedoči o njegovom uticaju i sposobnosti da inspiriše druge.
Kada je došao pred cara, Sveti Antim je bio mučen i na kraju pogubljen sekirom. Ovaj tragičan ishod njegove borbe za veru dogodio se na početku IV stoleća. Njegovo mučeništvo ostavlja snažan utisak na hrišćansku zajednicu, koja ga pamti kao simbol hrabrosti i odanosti veri.
Život Svetog Antima služi kao podsticaj za sve vernike da ostanu postojani u svojoj veri, bez obzira na pritiske i pretnje. Njegova hrabrost i posvećenost Bogu i ljudima ostavili su dubok trag u istoriji hrišćanstva. Na današnji dan, kada slavimo njegovu svetost, podsećamo se na vrednosti koje je zastupao: ljubav, mir, blagorazumnost i revnost prema Božjoj slavi.
Sveti Antim je kroz svoj život, a posebno kroz svoje mučeništvo, pokazao kako se može ostati veran u najtežim trenucima. Njegova priča inspiriše, a njegov duh živi kroz sve one koji se bore za istinu i pravdu. U svetu punom izazova, njegov primer je podsticaj da se ne predajemo i da ostanemo verni svojim uverenjima. Ova proslava nas podseća na to kako je važno čuvati duh zajedništva i ljubavi među ljudima.
