Apelacioni sud u Kragujevcu preinačio je prvostepenu presudu u slučaju nesreće koja se dogodila u fabrici “MB Namenska” u Lučanima 14. jula 2017. godine, kada su poginula dva radnika. Naime, sud je oslobođao Vladimira Lončarevića od optužbi, dok je kazna Tomi Stojiću smanjena na dve godine zatvora.
Prethodna presuda je osudila Lončarevića i Stojića na po tri godine zatvora zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti. Ova presuda izazvala je brojne reakcije, kako u pravnim krugovima, tako i u javnosti, s obzirom na ozbiljnost incidenta koji je doveo do gubitka ljudskih života.
Branilac optuženih, Dragan Palibrk, istakao je da tokom drugostepenog postupka nije utvrđen ključni faktor — tačan uzrok nesreće. Prema njegovim rečima, bez utvrđivanja uzroka, ne može se postaviti odgovornost. Palibrk je naglasio da nije ustanovljena uzročno-posledična veza između ponašanja okrivljenih i same nesreće, zbog čega je Lončarević oslobođen. On je takođe izrazio mišljenje da je to trebalo da bude presudjeno i u slučaju Stojića.
U ovom slučaju, tokom celog postupka, bilo je pritisaka od opozicionih političkih grupacija na sudove, što je uključivalo performanse, okupljanja ispred suda, i medijske nastupe. Palibrk je rekao da je sud podlegao ovim pritiscima i napravio „kompromis“, osudivši jednog, dok je drugog oslobodio. Takođe, naglasio je da je postupak imao političku pozadinu i da su njegovi zahtevi za pravedno suđenje, zasnovano na zakonima i dokazima, ignorisani.
U vezi sa prvim optuženim, Radošem Milovanovićem, postupak je obustavljen nakon što je preminuo krajem aprila 2023. godine. Postupak je nastavljen protiv Vladimira Lončarevića, rukovodioca pogona Raketna goriva, gde se nesreća dogodila, i Tomi Stojića, rukovodioca sektora Bezbednosti i zaštite na radu.
Eksplozija u fabrici namenske industrije u Lučanima, koja je izazvala tragediju, dovela je do smrti radnika Milojka Ignjatovića na licu mesta, dok je njegov kolega Milomir Milivojević preminuo posle dve nedelje u Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu usled teških povreda.
Ovaj slučaj je još jedan primer složenosti pravosudnog sistema i izazova sa kojima se suočavaju porodice žrtava u potrazi za pravdom. Mnogi smatraju da je pravda u ovom slučaju izostala, te da je potrebno dalje istražiti sve okolnosti koje su dovele do ove nesreće. U tom kontekstu, važnost utvrđivanja odgovornosti i uzroka nesreća u industrijskim postrojenjima postaje sve očiglednija, kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti.
S obzirom na ozbiljnost situacije, javnost i dalje prati razvoj ovog slučaja i očekuje dodatne informacije o eventualnim daljim pravnim koracima. U međuvremenu, postavlja se pitanje kako će se ovakvi incidenti regulisati u budućnosti kako bi se obezbedila sigurnost radnika u industriji.
Na kraju, ovaj slučaj otvara širu diskusiju o bezbednosti na radu u Srbiji i važnosti poštovanja propisa i procedura koje su uspostavljene da bi se zaštitili radnici. U svetlu ovih događaja, očigledno je da je potrebno učiniti više u smislu prevencije i obezbeđivanja adekvatnih uslova za rad, kako bi se izbegli slični tragični incidenti.
