Berlin – Nemačka i Austrija ostaju evropske zemlje u kojima građani najviše koriste gotovinu prilikom kupovine, pokazuje međunarodno istraživanje koje je naručila konsultantska firma „Bering point“. Ova studija pruža uvid u navike potrošnje u različitim zemljama i ukazuje na to kako se pristupi plaćanju razlikuju širom Evrope.
Istraživanje je obuhvatilo više od 10.000 ispitanika iz različitih evropskih zemalja, uključujući Francusku, Italiju, Švedsku i Holandiju. Rezultati su pokazali da građani Nemačke i Austrije i dalje preferiraju gotovinske transakcije, čak i u digitalnoj eri kada su elektronski načini plaćanja postali dominantni u mnogim delovima sveta.
U Nemačkoj, više od 50% ispitanika izjavilo je da najčešće koristi gotovinu prilikom kupovine. Ova navika može se delimično objasniti kulturom koja favorizuje fizičko plaćanje, kao i obezbeđivanjem privatnosti prilikom transakcija. Mnogi Nemci smatraju da je gotovina sigurnija opcija, jer ne zavisi od tehnologije ili mrežnih sistema koji mogu biti podložni hakerskim napadima ili kvarovima.
Austrijanci su takođe pokazali slične sklonosti, sa više od 45% ispitanika koji su naveli da preferiraju gotovinu. Gotovina se u Austriji često koristi za manje kupovine, kao što su kafići ili prodavnice brze hrane. Ovo može biti rezultat tradicije i kulture koja duboko ukorenjena u svakodnevnom životu.
U poređenju sa ovim zemljama, istraživanje je pokazalo da su građani drugih evropskih zemalja otvoreniji prema elektronskim i mobilnim plaćanjima. Na primer, u Skandinaviji, posebno u Švedskoj, više od 80% ljudi koristi digitalne metode plaćanja. Ova zemlja je postavila ambiciozan cilj da postane prva „gotovinska-free“ nacija, sa velikim brojem trgovina koje više ne prihvataju gotovinu.
Takođe, u Velikoj Britaniji i Francuskoj, trend korišćenja kartica i digitalnih novčanika raste. U ovim zemljama, potrošači su sve više skloni korišćenju aplikacija za mobilno plaćanje, što im omogućava brže i lakše transakcije. Ovaj trend se može povezati sa brzim razvojem tehnologije i sve većim povjerenjem u digitalne platforme.
Jedan od ključnih faktora koji utiču na izbor metoda plaćanja je i demografska struktura. Istraživanje je pokazalo da mlađe generacije, posebno milenijalci i generacija Z, preferiraju digitalna plaćanja, dok stariji građani često ostaju verni gotovini. To može biti rezultat različitih životnih iskustava i nivoa udobnosti sa tehnologijom.
Osim toga, pandemija COVID-19 je dodatno ubrzala prelazak na beskontaktna plaćanja. Mnogi potrošači su se prebacili na digitalne metode zbog zabrinutosti o higijeni i zdravlju. U ovom kontekstu, trgovci i kompanije su se prilagodili novim potrebama tržišta, omogućavajući jednostavnije i sigurnije načine plaćanja.
Uprkos globalnim trendovima, Nemačka i Austrija su i dalje otporne na potpuno ukidanje gotovine. Ove zemlje se suočavaju sa izazovima kada je u pitanju digitalizacija platnih sistema, što može dovesti do frustracija među potrošačima koji su navikli na tradicionalne metode.
Stručnjaci veruju da će se u budućnosti nastaviti razvijati hibridni modeli plaćanja, gde će gotovina i digitalna plaćanja koegzistirati. U tom smislu, važno je da se trgovci i finansijske institucije prilagode potrebama potrošača i pruže im raznolike opcije plaćanja.
Na kraju, istraživanje „Bering point“ naglašava važnost razumevanja lokalnih navika i preferencija kada je reč o plaćanju. Ovo znanje može pomoći preduzećima da bolje targetiraju svoje kupce i prilagode svoje usluge potrebama tržišta. U svetu koji se brzo menja, sposobnost prilagođavanja i inoviranja postaje ključna za uspeh u maloprodaji i uslužnom sektoru.
