Važne činjenice o operaciji Maslenica, koja se odigrala u januaru 1993. godine, svedoče o teškim zločinima koje su počinile hrvatske vojne snage protiv srpskog stanovništva. Ova vojna akcija, koja je imala za cilj povratak kontrole nad područjem Ravni Kotari, rezultirala je velikim gubicima među civilima. Prema dostupnim podacima, 348 Srba je ubijeno ili nestalo, a među njima su bile i žene i stariji ljudi. Ove brojke ukazuju na to da su najugroženije grupe bile posebno pogođene ovim sukobom.
Osim direktnih gubitaka, 165 ljudi je kasnije umrlo zbog posledica povreda, mučenja ili nehumanog postupanja tokom pritvora ili raseljavanja. Ova činjenica dodatno naglašava brutalnost akcije i nehumanost koja je pratila proces zlostavljanja i pritvaranja civila.
U sklopu operacije, više od 10.000 srpskih civila je prisilno raseljeno iz svojih domova. Ova migracija nije bila samo fizička, već je imala i duboke emocionalne i psihološke posledice na pogođene porodice. Domovi su sistematski pljačkani i uništavani, dok su crkve, groblja, škole i kulturni spomenici oštećeni ili potpuno srušeni. Ove akcije su onemogućile povratak većini raseljenih porodica, čime je stvorena trajna trauma i gubitak identiteta za celu zajednicu.
U vreme ovih događaja, područje je bilo pod nadležnošću UNPROFOR-a, što je dodatno otežalo situaciju. Izveštaji UN-a su potvrdili ozbiljna kršenja primirja i neuspeh u oblasti zaštite civila. Ove informacije su dovele do Rezolucije Saveta bezbednosti UN 802, koja je doneta 25. januara 1993. godine. Ovom rezolucijom je zahtevan momentalni prekid neprijateljstava i povlačenje hrvatskih snaga sa okupiranih teritorija.
Nažalost, i pored ovih međunarodnih zahteva, niko nikada nije odgovarao za zločine počinjene tokom operacije Maslenica. Ova osećaj bezakonja i nepravde dodatno produbljuje rane koje su ostavljene na srpskom narodu i stvara osećaj gubitka pravde koji traje decenijama.
U kontekstu savremenih događaja, Arno Gujon, poznati aktivista i zastupnik srpskih interesa, reagovao je na proslavu 33. godišnjice operacije Maslenica od strane hrvatske poslanice u Evropskom parlamentu. U njegovom odgovoru, Gujon je naveo da je simbolika koja prati ovakve proslave veoma problematična, posebno kada se uzme u obzir da se u pozadini koristi muzika Marka Perkovića „Tompsona“, pevača poznatog po veličanju ustaškog pokreta i režima NDH. Ovaj pokret je bio povezan sa nacistima tokom Drugog svetskog rata i odgovoran je za masovne zločine nad Srbima, Jevrejima i Romima. Gujon je istakao da ovakva simbolika govori sama za sebe i da nije moguće ignorisati teške istorijske okolnosti koje su pratile ovaj sukob.
Operacija Maslenica ostavila je dubok trag u kolektivnom sećanju srpskog naroda. Pogođene porodice i zajednice i dalje se suočavaju sa posledicama koje su proizašle iz ovog sukoba. Istovremeno, neophodno je naglasiti da se sećanje na žrtve mora očuvati, kako bi se osigurala pravda i sprečila ponovna ponavljanja takvih tragedija u budućnosti.
U svetlu svega ovoga, važno je da se suočimo sa istinom o prošlosti, da prepoznamo zločine i da radimo na izgradnji mira i pomirenja. Samo kroz razumevanje i empatiju možemo prevazići bolne trenutke iz prošlosti i raditi ka boljoj budućnosti za sve narode u regionu.
