U Srbiji je primetan rapidan rast potražnje za skladišnim prostorima, kao što su magacini i hale, što je stvorilo unosan biznis u ovoj oblasti. Vlasnici ovih prostora su u mogućnosti da ih izdaju po visokim cenama, dok je potražnja, s druge strane, daleko veća od ponude. Prema izveštaju, ovakva situacija je rezultat povezanosti sa razvojem onlajn trgovine, koji je dodatno ubrzan tokom pandemije COVID-19, kao i evolucijom logističkih mreža i distributivnih kanala.
Na tržištu nekretnina, iako su dostupni različiti oglasi za iznajmljivanje, teško je pronaći poslovne prostore koji zadovoljavaju specifične potrebe firmi. Optimalna kvadratura, odgovarajuća lokacija, kao i pristup za kamione i šlepere su ključni faktori koji oblikuju ovu potražnju. U ovom trenutku, posebno u okolini Beograda, Novog Sada i Pančeva, potražnja za modernim skladišnim prostorima značajno premašuje ponudu.
U poslednje vreme, primetan je i rast izgradnje velikih skladišta i hala, naročito na periferiji Beograda. Mnogi mladi investitori koriste povoljno kupljeno zemljište za izgradnju ovih objekata, koje zatim izdaju na mesečnom nivou, čime se stvara dodatni izvor prihoda. Na primer, cena zakupa magacinskog prostora u Beogradu kreće se u rasponu od tri do sedam evra po kvadratnom metru, što zavisi od lokacije i drugih karakteristika prostora.
Jedan od primera uklapa se u kontekst trenutne situacije: hala od 800 kvadrata u Surčinu se iznajmljuje za 3.950 evra mesečno, dok se sličan prostor u naselju Altina izdaje za 4.800 evra. Stručnjaci za nekretnine ističu da osim velikih kompanija, raste interesovanje i među manjim privrednicima, koji traže manje kvadrature za svoje poslovanje. U tom smislu, najtraženiji su magacini veličine od 300 do 1.000 kvadrata, dok veće hale, od 2.000 kvadrata, najčešće traže logističke kompanije i distributivni centri.
Pored toga, investitori u stambenu izgradnju često se usmeravaju na maksimizaciju stambenog prostora, što dovodi do izgradnje stanova bez dodatnih prostorija kao što su garaže i ostave. Ovaj trend doprinosi povećanoj potražnji za skladištima i prostorima za odlaganje stvari. U gradovima gde se stanovi grade bez ovih dodataka, fizička lica su primorana da traže alternativne načine za skladištenje svojih stvari, što dodatno povećava potražnju za magacinima.
S obzirom na sve ove faktore, jasno je da tržište skladišnih prostora u Srbiji doživljava značajan rast, a očekivanja su da će se ovaj trend nastaviti i u budućnosti. Sa sve većim interesovanjem za e-trgovinu i brzim razvojem logistike, potražnja za adekvatnim skladišnim kapacitetima će verovatno rasti, što otvara nove mogućnosti za investitore i preduzetnike u ovoj oblasti.
U zaključku, Srbija se suočava sa izazovima i prilikama koje donosi rastuća potražnja za skladišnim prostorima. Ovaj sektor ne samo da pruža mogućnosti za profit, već i igra ključnu ulogu u podršci ekonomskom razvoju zemlje, omogućavajući efikasnije poslovanje i logistiku za sve vrste preduzeća. U svetlu ovih promena, preduzetnici i investitori koji se prilagode potrebama tržišta mogu očekivati uspeh i rast u ovom dinamičnom okruženju.
