Plovidba na Dunavu u Srbiji trenutno nije obustavljena, ali je suočena sa značajnim poteškoćama koje čine transport robe neisplativim. Prema rečima Vladimira Batalovića, pomoćnika ministra zaduženog za vodni saobraćaj, vodostaji opadaju na Dunavu, Tisi i Savi, što ima direktan uticaj na plovidbu. Obilne kiše koje bi mogle da podignu vodostaj Dunava se ne očekuju u narednih pet nedelja, što dodatno komplikuje situaciju.
Dunav prolazi kroz Srbiju u dužini od oko 580 kilometara, a trenutni nisk vodostaj posebno je izražen u gornjem toku reke, kroz zemlje zapadne Evrope. Dok je situacija nizvodno od Beograda nešto povoljnija zahvaljujući Đerdapu, Batalović naglašava da je plovidba sve teža. Ukoliko se trenutni trend nastavi, mogućnost da plovidba postane gotovo nemoguća ne može se isključiti, ali Batalović veruje da će plovidba ostati moguća, iako neće biti isplativa.
Troškovi transporta postaju sve veći, dok su prihodi smanjeni. Na primer, barža kapaciteta 1.000 tona trenutno prevozi svega 250 do 300 tona, što znači da prevoznik ne ostvaruje profit, a te troškove na kraju snose krajnji potrošači. Ova situacija dovela je do smanjenja količine robe u lukama i otkazivanja tura kruzera, što dodatno pogoršava uslove za nautički turizam.
Radovi na produbljivanju korita Dunava su otežani zbog niskog vodostaja, ali se i dalje nastavljaju. Direkcija za vodne puteve sarađuje sa Ministarstvom na kritičnim tačkama, ali je trenutni vodostaj izazvao probleme u izvođenju radova. Materijal koji se uklanja ne može se jednostavno odlagati u vodu, jer Dunav nema dovoljno snage da ga odnese nizvodno.
Batalović je naglasio da se problemi sa pristajanjem brodova javljaju i pri niskom i pri visokom vodostaju, ali je sada najozbiljnija posledica smanjena količina robe i smanjen pretovar u lukama. Otkazivanje tura kruzera dodatno pogoršava situaciju, jer su nautički turizam i čamci na suvom postali uobičajena slika na Dunavu.
Kako bi se uhvatio u koštac sa problemima izazvanim klimatskim promenama, Batalović je najavio izradu nove strategije prilagođavanja. To podrazumeva radove na produbljivanju toka reke, jer se očekuje da će se uslovi plovidbe morati prilagoditi novim klimatskim realnostima. Batalović je istakao da Srbija nije jedina zemlja pogođena ovim problemom, jer i susedne države poput Bugarske, Rumunije, Mađarske i Austrije takođe trpe posledice niskog vodostaja.
Kao deo međunarodnih napora, Srbija učestvuje u radu Dunavske komisije, kroz koju zemlje članice zajednički razmatraju mere za rešavanje problema niskog vodostaja. Batalović je naglasio važnost saradnje među zemljama u regionu, jer nijedna država sama ne može da reši ovaj problem.
U svetlu trenutnih izazova, jasno je da će plovidba na Dunavu u Srbiji zahtevati hitnu pažnju i prilagođavanje kako bi se obezbedila održivost vodnog saobraćaja i zaštitili interesi krajnjih potrošača. Klimatske promene donose nove izazove, a zajednički napori svih zemalja kroz Dunavsku komisiju biće ključni za pronalaženje rešenja i očuvanje ovog važnog vodenog puta.
