Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog mučenika Sozonta, značajnu ličnost u hrišćanskom kalendaru. Sveti Sozont je rođen u Likaoniji i odrastao kao pastir ovaca. Od malih nogu, bio je posvećen Božijem zakonu i veru je prenosio svojim vršnjacima. Kako je vreme prolazilo, njegova posvećenost veri je postajala sve dublja, a njegovo delovanje je imalo značajan uticaj na zajednicu oko njega.
Jednog dana, Sveti Sozont je imao viđenje u kojem mu je otkriveno da će postradati za Isusa Hrista. U to vreme, hrišćani su bili progonjeni od strane rimskog imperatora Maksimijana, koji je bio igemon Kilikije. U blizini se nalazio grad Pompeopolj, gde je stajao zlatni idol kojem su se neznabošci klanjali. Ovaj idol je predstavljao simbol paganske vere, koja je bila u suprotnosti sa hrišćanskom.
Motivisan svojom verom i viđenjem, Sozont ostavlja svoje ovce i odlazi u grad. Ušao je u hram neznabožački, gde je odlučio da odseče ruku sa statue zlatnog idola. Nakon što je razbio idol, Sozont je podelio zlato siromasima, čime je želeo da pokaže svoju posvećenost Božijim načelima i da osudi idolopoklonstvo. Ova radnja je izazvala veliku uzbunu među neznabožcima, koji su počeli da traže krivca za ovaj čin.
Da bi zaštitio druge ljude od mogućih posledica, Sozont se sam prijavio igemonu, preuzimajući punu odgovornost za svoj postupak. Njegova hrabrost i odlučnost da štiti druge od progona su impresivne osobine koje ga čine pravim mučenikom vere. Mučitelji su ga najpre tukli, a potom su ga obesili o drvo. Nakon toga su ga strugali gvozdenim četkama, što je bila izuzetno bolna i mučna tortura.
Kada je već bio na izdisaju, Sozont je stavljen na oganj, gde je i umro. Preminuo je oko 304. godine, ostavljajući za sobom snažnu poruku o hrabrosti i vernosti. Njegove mošti su kasnije postale predmet poštovanja i čudotvorstva, a nad njima je podignut hram u njegovo ime, posvećen njegovom sećanju i delima.
Sveti mučenik Sozont se slavi zbog svoje hrabrosti u suočavanju sa progonima i svoje nepokolebljive vere u Hrista. Njegov život i mučenička smrt služe kao inspiracija za mnoge vernike, podsećajući ih na važnost vere, hrabrosti i odanosti. U pravoslavnoj tradiciji, njegov tropar, ili molitva, izražava zahvalnost za njegov mučenički podvig: „Mučenik Tvoj Gospode, Sozont, u stradanju svome je primio nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobedi, a razori i nemoćnu drskost demona: Njegovim molitvama spasi duše naše.“
Sveti Sozont je simbol hrabrosti u veri i otpora prema zlu. Njegova priča se prenosila kroz vekove, postajući svetionik nade za sve hrišćane suočene sa iskušenjima i izazovima. On nas uči da se ne plašimo da stanemo u odbranu svoje vere, čak i kada se suočavamo sa ozbiljnim pretnjama ili progonima. Svojim životom i smrću, Sozont je pokazao da je vera jača od straha i da istinska hrabrost dolazi iz duboke povezanosti s Bogom.
Na ovaj dan, kada se slavi njegov blagdan, vernici se okupljaju u crkvama, moleći se za njegovu pomoć i zaštitu. Sveti mučenik Sozont ostaje u srcima hrišćana kao simbol borbe za pravu veru i pravdu, pozivajući nas da budemo hrabri u našim uverenjima i da ne posustanemo pred izazovima koje život donosi.
