Sistem „Gvozdena kupola“, poznatiji kao „Iron Dome“, predstavlja složen odbrambeni sistem razvijen od strane Izraela, a primarno je dizajniran za zaštitu od raketa kratkog dometa, artiljerijskih granata i bespilotnih letelica. Njegova osnovna funkcija nije bila presretanje balističkih raketa, ali je, usled nedostatka raketa Arrow 2 i 3, počeo da se koristi i za te svrhe.
U poslednje vreme, izraelska vojska je potvrdila upotrebu sistema Gvozdena kupola kao odgovor na povećane napade iz Irana. Tokom iranskog napada na predgrađe Tel Aviva, pronađeni su ostaci raketnog motora rakete Tamir, koja se koristi u ovom sistemu. Gvozdena kupola je prvobitno razvijena da štiti izraelske gradove od raketa ispaljenih iz Pojasa Gaze, Zapadne Obale i južnog Libana, a ne protiv balističkih raketa srednjeg i kratkog dometa, zbog svojih ograničenja u dometu i visini.
Jedan od značajnih izazova sa kojima se sistem suočava jeste upotreba hipersoničnih raketa. Tokom jednog od najžešćih iranskih napada na Izrael, korišćene su hipersonične balističke rakete, koje su izazvale znatne gubitke. Ovi napadi su usledili kao odgovor na izraelske vazdušne napade na Iran, koji su doveli do smrti stotina Iranaca, uključujući vojne zvaničnike i naučnike.
Primarne pretnje na koje Gvozdena kupola odgovara uključuju artiljerijske granate, bespilotne letelice i rakete malog dometa ispaljene iz višecevnih bacača raketa. Raketa Tamir, koja je deo ovog sistema, može da gađa ciljeve na visinama do 10 kilometara i udaljenostima do 70 kilometara, a njen razvoj se konstantno nastavlja kako bi se poboljšale njene sposobnosti. Prema „Missile Defense Advocacy Alliance“, svaka raketa Tamir košta oko 100.000 dolara.
Izrael trenutno ima najmanje 10 baterija Gvozdene kupole. Svaka baterija se sastoji od radara, komandnog centra i obično tri do četiri lansera. Svaki lanser može da nosi do 20 presretačkih raketa Tamir, što znači da jedna baterija može imati do 80 raketa spremnih za lansiranje. Broj lansera po bateriji može varirati u zavisnosti od operativnih potreba i terenskih konfiguracija.
U svetlu sve većih pretnji iz Irana, izraelska vojska je bila primorana da prilagodi svoje odbrambene strategije. Upotreba Gvozdene kupole protiv balističkih raketa predstavlja značajnu promenu u njenoj operativnoj doktrini, jer je sistem prvobitno bio namenjen za druge vrste pretnji. Ova adaptacija ukazuje na ozbiljnost bezbednosne situacije u regionu i sve veću potrebu za efikasnim sistemima odbrane.
Izrael se suočava sa kompleksnim bezbednosnim izazovima, koji uključuju ne samo raketne napade, već i potencijalne pretnje iz vazduha i sa tla. Gvozdena kupola je ključni deo izraelskog odbrambenog sistema, koji je uspeo da se izbori sa brojnim napadima i da smanji štetu po civilne ciljeve.
U zaključku, Gvozdena kupola predstavlja jedan od najnaprednijih sistema odbrane na svetu, ali se i dalje suočava sa izazovima koji dolaze sa sve sofisticiranijim napadima. Kako se situacija u regionu razvija, Izrael će morati da nastavi sa unapređenjem svojih odbrambenih kapaciteta kako bi se nosio sa novim pretnjama i očuvao sigurnost svojih građana. Adaptacija Gvozdene kupole za borbu protiv balističkih raketa dodatno naglašava hitnost i kompleksnost bezbednosnih izazova sa kojima se Izrael suočava u savremenom ratovanju.
