Norveški Nobelov komitet je po prvi put u svojoj 125-godišnjoj istoriji dozvolio medijima da zavire u proces odlučivanja o dobitniku Nobelove nagrade za mir. Ovaj korak je izazvao veliku pažnju javnosti i medija, a posebno je zanimljivo kako se proces odvija u Oslu, u prostorijama Nobelovog instituta, koji je ukrašen hrastovim nameštajem i portretima prethodnih laureata.
Na sastanku komiteta, predsednik Jorgen Vatne Fridnes opisao je proces kao „tenzičnu raspravu“, naglašavajući da odluka mora biti zasnovana na konsenzusu i principima. Članovi komiteta su se okupili kako bi raspravili predloge za ovu godinu, a interesovanje za ovu nagradu je na visokom nivou, sa 338 nominacija koje su zatvorene u januaru.
Jedan od najistaknutijih kandidata za ovu nagradu je trenutni predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp. On je javno istakao da zaslužuje nagradu zbog svojih diplomatskih inicijativa i rešavanja sukoba, a mnogi lideri, uključujući izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, su ga nominovali. Njegovi saradnici su takođe vršili pritisak na komitet da ga prepoznaju kao najboljeg kandidata u istoriji nagrade.
Međutim, stručnjaci ukazuju na značajne prepreke. Trampova administracija je povukla SAD iz mnogih međunarodnih sporazuma, a njegove unutrašnje politike, koje uključuju suzbijanje protesta, nisu u skladu s principima međunarodne saradnje. Direktorica istraživačkog centra PRIO, Nina Greger, naglašava da Tramp ne može biti ozbiljan kandidat za ovu godinu zbog zatvorenosti procesa i činjenice da je lista nominacija zatvorena pre nego što se on vratio na funkciju.
Ipak, Greger sugeriše da bi Tramp mogao biti razmatran za dodelu nagrade sledeće godine, posebno zbog njegovog mirovnog plana za Gazu. To ukazuje na to da se proces odlučivanja o dobitniku Nobelove nagrade ne odvija samo na osnovu trenutnih političkih okolnosti, već i sa dugoročnim pogledom na doprinos miru.
Studenti i stručnjaci ističu da Nobelova nagrada predstavlja priznanje za doprinos miru i ljudstvu, često dodeljivana manje poznatim pojedincima ili grupama, a ne kao potvrda ličnih ambicija. Portreti četiri američka predsednika koji su dobili ovu nagradu, uključujući Baraka Obamu, simbolizuju različite izazove sa kojima su se laureati suočavali, od ratova i nuklearnog oružja do klimatskih promena i aparthejda.
Ova godina donosi novu dimenziju u transparentnosti procesa odlučivanja, a očekivanja su velika kada je reč o tome ko će biti izabran za dobitnika Nobelove nagrade za mir. Očekuje se da će odluka komiteta ponovo izazvati javne debate i analize, a konačni izbor će sigurno biti predmet rasprave širom sveta.
