Tim naučnika sa Instituta za bioinženjering Katalonije (IBEC), u saradnji sa Univerzitetskom bolnicom Dekseus, ostvario je značajan napredak u razumevanju rane faze ljudskog života. Njihovo istraživanje, objavljeno u časopisu „Science Advances“, donosi prvi snimak trenutka kada se ljudski embrion usađuje u matericu, pružajući jedinstven uvid u proces implantacije.
Snimci koje su naučnici zabeležili prikazuju kako se embrion doslovno „ukopava“ u tkivo materice tokom implantacije. Ova nova metoda mogla bi pomoći da se razjasne razlozi zbog kojih mnogi embrioni ne uspevaju da se ugnezde, kao i da poboljša tretmane za plodnost u budućnosti. „Želimo da proučimo implantaciju jer je to glavna prepreka u ljudskoj reprodukciji“, izjavljuje Samuel Ohosnegros, vodeći autor studije.
Iako naučnici već imaju značajna saznanja o razvoju ljudskog embriona, ranija istraživanja su se ograničavala na posmatranje embriona samo tokom prvih nekoliko dana, pre nego što započne implantacija. Nakon toga, većina istraživanja oslanjala se na „fotografije u trenutku“ ili modele dobijene iz proučavanja životinja, što nije pružalo potpunu sliku o razvoju embriona u ljudskoj materici. Implantacija predstavlja prvi korak trudnoće, a kada se embrion ugnezdi u matericu, trudnoća zaista počinje.
Naučnici su razvili gel-matricu koja oponaša spoljašnji sloj tkiva materice na koji se embrion vezuje. Ova matrica, koja se sastoji uglavnom od kolagena i drugih proteina važnih za razvoj embriona, omogućila je tim istraživača da mikroskopski zabeleže ceo proces implantacije. Paralelno su proučavali i embrione miševa, otkrivajući značajne razlike u ponašanju embriona različitih vrsta.
„Embrion miša, kada se postavi na matricu, ostaje na površini i širi se, ali ne ulazi unutra. Ljudski embrion, međutim, odmah počinje da ‘kopa’, prodire i usađuje se u matricu, a zatim nastavlja da raste“, objašnjava Ohosnegros, naglašavajući da je ljudski embrion jači, veći i mnogo invazivniji u odnosu na miša.
Iako još uvek postoje mnoge nepoznanice o tome kako embrion uspeva da prodre u matericu, istraživači veruju da će nova otkrića biti od velike koristi porodicama u budućnosti. Statistika pokazuje da samo oko 30% embriona, bilo prirodnim putem ili vantelesnom oplodnjom, dovodi do rođenja deteta, a većina neuspeha se događa upravo u fazi implantacije ili neposredno nakon nje. Razumevanje ovog procesa moglo bi pomoći u prevenciji spontanih pobačaja i unapređenju plodnosti.
Tim planira da nastavi sa detaljnim proučavanjem implantacije i da standardizuje materijale koje koriste, kako bi i drugi timovi mogli da sprovode slične eksperimente. Ohosnegros posebno naglašava značaj donacija embriona od strane pacijenata, koje su omogućile ovo istraživanje. „Važno je prepoznati da bez velikodušnosti pacijenata koji su donirali embrione za nauku, mi zapravo ne bismo mogli da proučavamo sopstvenu vrstu“, zaključuje on.
